Ратник
НЕЛРОЛОЗИ 133
које је водио са неколико непријатељских аероплана у исти мах. На своме мононоплану извршио је многа даљна. извиђања доносећи најошнирнија обавештења о непријатељу и дајући први тачне податке о пределима који су били непознати.“
Не само да је признање дошло са овога нашег највишег места, већ оправдано признање дошло је и од наших савезника.
Ево, похвалне наредбе, Главнокомандујућег Савезничке војске на Солунском фронту, ђенерала Сараја од 13. априла 1917.: „Бранко Вукосављевић, капетан-пилот српске војске, пилот смео, вешт и признат, напао је непријатељски авијон на малој даљини и оборио га је. Сутра дан имао је понова борбу у ваздуху, и у току те борбе његов апарат задобио је више непријатељских зрна.“
Зар све ово нису драгоцени документи, који нам показују сву вредност, способност нашег омиљеног команданта Бранка, те нам ствара још јачи бил.
По задобивеној рани у ваздушној борби мајор Бранко био је приморан да иде на радикално лечење у Француској. Али ни тамо није он могао остати дуго миран посматралац у позадини. И ако не јошт дефинитивно излечен, молио је да му се дозволи активно учешће на француском фронту.
По молби му је било и учињено, те га јула и августа месеца 1917. видимо да активно учествује у свима ваздушним операцијама на француском фронту: Апмеп5–Мопа фег–510550оп5—Ке тв. Ту, на том најопаснијем делу фронта достојно је репрезентовао малу, али ваљану , храбру Српску војску, пред нашим савезницима, који су му се такође дивили који су га такође величали и славили, када се смело, дрско упуштао у борбу са најопаснијим непријатељем — Немцем.
По том завршеном успеху опет га видимо међу нама, где у пробоју фронта 1918. узима активног учешћа као командир 1. Српске Ескадриле. Ту је он својим радом, органозацијом достигао кулминацију. Њему и његовом раду има се приписати велика заслуга на паничном бегству Бугара, који су под његовом директивом били митраљирани и бомбардовани са вишсине од 100 и 50 метара.
Наша авијација допринела је много за брзу капитулацију Бугара, а која је вођена мудрим управљањем мајора Бранка.
За сав тај плодан, користан рад, за сву неустрашиву храброст на земљи и у ваздуху, сведоче одликовања: Карађорђева Звезда ГМ. степена са мачевима; Бели Орао У. степена са мачевима; Сребрна медаља за храброст; Златна медаља за ревносну службу. Његовој признатој храбрости савезници Французи дали су израза својим великим одликовањем: Почасном легијом, Указ Председника Француске Републике и Француским Ратним Крстом са три палме.