Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 105

треба за образовањем овог шестог рода оружја; докази да се хемија у служби војсци мора сматрати као нов род оружја; веза његова са осталим ит. п. У овоме чланку, који је као продужење прошлога, износи се гледиште пишчево у колико је могуће ограничење наоружања и контрола овог код осталих пет родова оружја, и ово упоређује са овим шестим.

Ограничење наоружања није више само питање морално и политичко већ и финансијко. Поремећај државних финансија готово у целоме свету, изазвао је смањивање свих биуџетских партија, па наравно и војних кредита. Редуцирање војних кредита у опште повлачи редукцију ефектива и наоружања.

Као што нам је познато, Версаљски Уговор довео је у питање данашњи мир. Такав мир за дуго ће још бити наоружани мир.

Па ипак проблем наоружања није услед тога мање интересантан и са међународног гледишта. Трећа Скупштина Друштва Народа дуго се занимала овим питањем, не би ли га како решила, остављајући за боља времена решење једног опет деликатног питања, које је било на дневном реду извештаја Друштва Народа (треће комисије) може се видети јасно тен денција да се установи међународна војна равнотежа. Јасно се истиче, међу осталим контракдиторним предлозима, извештајима и замршеним пројектима статута, који су требали да за неки дан регулишу опште разоружање, — јасно се истиче велимо тежња за неку врсту сразмерног располагања наоружањем између држава чланова Лиге Народа. А у ово, у тако пријатном сусеству постоји и Пакт који треба да гарантује обавезе одбранбене солидарности међу народима. На овоме скупу сваки је желео да да доказе добре воље за правилно решење, али како је тешко све довести у сагласност.

Држало се, да ће овај закон пропорције ефектива и наоружања бити најзад примљен, на бази географске и политичке ситуације, унутарње (полицијске) службе и непосредне опасности од упада који тангирају сваку државу на посе. Овај облик међународних војних прописа чинило се да даје најјаче гарантије против повреде светског мира, ако би је било.

Но све је остало пројекат. Прописати свакој држави максимум ефектива; забранити фабриковање ратног материјала преко предвиђених граница (за сувоземну војску и морнарицу), значи захтевати првенство установљење војне међународне контроле, којом би управљало Друштво Народа.

У осталом ова врста инставције не би била новина: побеђена Немачка већ четири године како је подчињена међусавезничкој контроли; па шта бива2 и поред ове контроле појави се овде, онде, по какво изненађење проналаском какво тајног слагалишта муниције, гомиле оружја, или делова овога. Кад су при овоме уједињене силе Споразума бдиле једино над Не-