Ратник

106 РАТНИК

мачком, па се овакве ствари догађале, може се створити доста јасна слика о практичној вредности оваког, или сличног , надзора.

Шта би тек било онога дана, када би свака лржава постала у исто време и контролор и контролисана.

и

Најзад четири прва рода војске још и могу бити без великих тешкоћа контролисани. Наравно, овде треба разумети „контролу над фабриковањем, а не над стварањем тајних слагалишта. Пушке, митраљези и топови свих калибара и сувише су специјалне израде, те њихова израда не би могла за дуго остати тајна за и мало пажљивијег контролора. Ако би се производња по деловима још и могла за краће време провлачити, кад ове делове раде разне фабрике, — присутност извесних машина алатљика по тим фабрикама, а које су алатљике врло специјалне за оружање и делове овога, убрзо би откриле тајну. С друге стране фабрична цена ратног материјала, рађеног под овим условима, достигла би такве цифре, да би било немогуће, помишљати на наоружање многобројних трупа, управо народа. Ово што сад рекосмо односи се на носеће оружје: пушке, пушко-митраљезе и митраљезе.

Што се пак тиче израда артиљеријских оруђа, — машине потребне за њих толико су специјалне, да је свака тајност фабриковања искључена. У осталом, топ од 310 шт. и дужине 15 до 20 калибара, не израђује се у каквом фабричком кутку. Речено вреди и за ибзвесну врсту инжињерског материјала.

Но да би се тајно фабриковање привело у дело, није довољна само добро маскирана индустријска организација. Машине саме и поред великог савршенства, не пороизводе ништа, Увек им је потребан мањи или већи број раденика — руковођа. Околност са којом се мора рачунати. Већа или мања дирекција особља ограничава изгледе на успехе забрањене производње. Да ли изазване или не, тек честе су биле индискреције, које послужише антантиним контролорима, да продру и кроз тешкоће, које им стављаше несаломиви дух побеђене Немачке.

Да би јасније окарактерисали производњу оружја — пушака и митраљеза, инжињерског материјала, артиљеријских оруђа — треба да се опоменемо, да ова производња нема ничег заједничког ни са којом граном мирнодиопске индустрије, на коју се апеловало за време рата. Тако, фабрике механичких конструција (да наведемо само овај једини пример), које су за време рата израђивале оружје и муницију, морале су прво створити специјалне алатљике, па их по свршеном раду преправити за мирнодопске радове.