Ратник

6 РАТНИК

дела целокупна управа жељезничке службе била је сасређена у Централној Управи за жељезничке транспорте и транспорте водом при Министарству Војном (СепЕга! Елзепђаћп ипа Ратрве а гапзроге ипо). Ова последња управа формирала се од персонала из жељезничког Одељења Главног Ђенералштаба, и предузимала своју пуну акцију првог дана мобилизације, на име: по пројектима који су још у миру у Главном Ђенералштабу спремљени, она је изводила мобилизацију и концентрацију целе војске. По завршетку, пак, концетрације Централна Управа Министарства задржавала је за себе надлежност само на жељезничку и пловну мрежу позадњег дела ратишта, а за војишни део надлежност је прелазила на Врхонву Команду.

Централна Управа састојала се из: 1) општег оделења у коме су отправљани послови извршења војних преноса и у опште послови, што се односе на саобраћај; 2) из централне поделе кола, 3) из централне поделе локомотива, 4) из телеграфског одсека и 5) из одсека за ађутантске и др. канцеларијске послове. Поменута оделења чинили су поред официра још и стручњаци из појединих жељезничких дирекција м из разних цивилних Министарства — те се и по томе види, да је ова управа примала на себе велики део послова Генералне Дирекције жељезница.

Обадве ове највише управе војно-жељезничке службе, дакле, како она при Врховној Команди, тако и Централна при Министарсвту Војном имале су своје извршне органе. Тако, на војишној просторији према броју и распореду армија с једне, а према општој потреби с друге стране. формиране су Управе за војне транспорте (Редећзепђаћп-(гапзроге ипо), које су имале своје бројеве, н. пр. бр. 1, бр. 2, бр. 3, и т. д. Ове су управе имале своје зоне дејства, дакле своје мреже, које су експлоатисале за потребе војске, а у односу на извршење војних транспората, биле су потчињене и Дирекцији жељезничко-паробродске службе Врховне Команде и Централној Управи Министарства Војног, у зависности од тога да ли транспорти, који су у питању додирују само војишну или и војишну и позадњу зону ратишта.

На позадњем, пак, делу ратишта при свима жељезничким управама, код којих су у мирно доба постојали представници војске (војни одсеци), формиране су још у току мобилизације линијске команде (Елзепђаћи шлеп Котапдо). Ове су команде носиле име одговарајуће жељезничке управе, управљале су службом извршења војних транспората на њиховим мрежама, а биле су потчињене непосредно Централној Управи за траспорте жељезницом и водом при Министарству Војном.

Најзад, и на војишном и на позадњем делу ратишта, као органи последње инстанције, постојале су жељезничке станичне команде, којих је у бив. Аустро-Угарској било три врсте: сталне