Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 131

вима почело у последње време да протура мишљење, као да је он т.1. војвода Бојовић крив, што је Скопље 1915. године пало и што је српска војска одсечена од савезника код Солуна и набачена на Албанске и Црногорске кршеве, беспутне и стрме планипле.

Мотив дакле и директан повод за публиковање једног дела мемоара господина војводе Бојовића, јесте тајно протурање неистинитих гласова о раду војводе као команданта Трупа Нове Области у 1915. години, другим речима „рекла-казала“, — на које се господин војвода, по нашем скромном мишљењу, није требао ни да осврће „јер по завршетку великог народног дела, по ослобођењу Отаџбине и нашем уједињењу, ми заиста не познајемо готово ниједног нашег војсковођу, ниједног државника, већег политичара, или озбиљног јавног радника у опште, који би био поштеђен тог недостојног уличног оговарања, бесмислених напада, и оптуживања за измишљене кривице... Жалосно је али по све истинито; такав је наш менталитет, такге су наше поратне навике...

Но, има овде још једно питање на које ми другојачије гледамо од господина војводе Бојовића. Из горњих навода види се, да господин војвода (у осталом као и друге наше заслужее војсковође) сматра, да је прерано предати јавности своје мембаре, — док међутим ми сасвим супротно томе мишљењу налазимо, да наше војсковође и државници веома греше, што објављивање својих мемоара остављају и одлажу до после смрти: своје сопствене или смрти овог или оног лица, овог или оног учасника у великим минулим догађајима.

Интерес је и наше опште ствари и сваког појединца од тих наших великана, који су имали срећу и част да у најстрашнијим и највеличанственијим догађајима наше најновије историје буду на челу великих војничких јединица или на челу војске у опште, на крмилу државном, или на врху појединих грана државне управе, — да нам своје доживљаје, своје мемоаре, своју историју, па према томе и историју команде, надлештва или гране државне службе којој су припадали. пруже још за свог и нашег живота, док су нам догађаји у свежој успомени и док још има могућности да се од стране других живих учасника у истим догађајима извесни капитално вамсени наводи потврде пили корегују.

Сматрамо, да је ово гледиште довољно јасно; да га није потребно нарочито доказивати и да би се, према томе, наши и војни и цивилни великани могли у овом погледу слободно и без икаквог снебивања угледати на њихове професионалне колеге из Француске, Енглеске, Немачке и Италије.

»

Иначе, у своме општем погледу господин војвода је унај-

краћем изводу изложио развој политичких и ратних догађаја на ож

~