Ратник

136 РАТНИК

О непријатељу се нема тачнијих података, ни о снази ни о његовом распореду. Досадашњи командант рачуна да је непријатељ према трупама Нове Области јак око 2 и по дивизије, сем комитске организације. Непријатељ дрско напада.

При оваквом стању ствари, а због опасности којом прети непријатељ, да продирањем преко Прешева и Кончулским тесанцем загрози и трупама, које се сада налазе овде код Скопља, и које би се за његову одбрану имале упетребити, — нисам могао изменити донету одлуку досадањег команданта о одступању на означену линију и о напуштању Скопља, него сам је, и ако с болом у души, морао усвојити и наредити извршење већ издате заповести у том смислу.

Ја ћу се, по напуштању Скопља, задржати у Качанику, по том у Урошевцу (Ферисовићу), а напоследку у Приштини, у коју је штаб већ раније отпраћен“. —

Одмах по отправљању овог извештаја војвода Бојовић је отишао на терен да обиђе трупе Брегалничке и Вардарске дивизије, које беху у околини Скопља, — и тамо је констатовао, да непри јатељ не надире снажно већ да само извиђа слабим одељењима и патролама. Тај лично запажени податак вратио је војводу поново његовом ранијем закључку, да Скопље ипак не треба без одбране напустити, па је у томе смислу дошла одмах и његова одлука, а у духу одлуке и усмена заповест команданту Брегалничке дивизије за одбрану Скопља. О промењеној одлуци одмах је обавештена Врховна Команда једним новим извештајем.

Као што се види, нови командант у току првога дана командовања трупама Нове Области донео је две супротне одлуке по истом питању, по питању одбране Скопља. Прва одлука базирала је на подацима добијеним од ранијег команданта и на процени ситуације од стране више лица, који су је од дуже времена пратили, —- а друга била је лична одлука самога војводе по обиласку трупа, у ствари последица импресионовања затишјем, које је он констатовао приликом обиласка најближих делова Брегалничке и Вардарске дивизије. И зато нама, који нисмо у овим догађајима, учествовали и које исте догађаје као незаинтересовани објективно посматрамо, прва одлука изгледа сагласна са стварним приликама на војишту, дакле, реална и одговарајућа правом стању, — а друга одлука представља нам се фиктивном, јер је како по свему изгледа одговарала само необузданој, а при том неостварљивој жељи новог команданта за одржањем Скопља у нашој власти.

Међутим, као што ћемо већ одмах видети, догађаји који су се око Скопља још сутрадан одиграли, потврђују ово наше мишљење јер, промена одлуке команданта Трупа Нове Области није могла донети и промену у оном природном и неумитном току судбонос-

|“ |