Ратник

ОРГАНИЗ. РАТНЕ ВОЈНО-ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СЛУЖБЕ 9

Француска организација управе војно-жељезничком службом предвиђа такође поделу земаљске жељезничке мреже једном линијом на позадњу (унутрашњу) зону, која је под највишом управом Министра Војног и војишну мрежу, која подпада под Врховну Команду. Али сем ове поделе и сама војишна мрежа дели се на два дела: први који се простире од позадње мреже па унапред до прелазних станица (зЕабНопз де (етапа Шоп) а на коме је организација иста као и на позадњој мрежи, дакле комисија за сваку компанију, подкомисије, комисије регулаторске и станичне комисије, и други део који почиње од прелазних станица па се протеже ка фронту докле је год могуће. Овај део војишне мреже највише је ка непријатељу истакнут, па је стога и уређење службе на њему нешто другојачије, тако, на првом месту персонал је измешан: цивилни са људством из жељезничких јединица (чета жељезничких сапера), које учествују у експлоатацији и врше све доправке и оправке на линијама; сем тога и управа има више војнички карактер, јер се комисије на овој зони зову комисије војних жељезница (Сотпизјоп5 де сћепилз де #ег сатрагпе).

г) Србија

У ратовима тдтг, 1913, 1914, И 1915. год. 00 евакуације, организација управе војно-жељезничке службе изводила се, само не у потпуности, по Уредби о служби у позадини војске, која је предвиђала једну организацију са војничког гледишта доста примамљиву, али која се није могла у свима правцима да оствари из разлога, што није имала ослонца ни у каквом закону.

По тој старој уредби о служби у позадини војске (од 1908. год.), у току мобилизације и концентрације војске управљање извршењем жељезничких преноса на мрежи целе земље, у рукама је Министра војног, коме се за ту сврху као изасланик додељује шеф Саобраћајног одсека Главног Ђенералштаба. По свршетку концетрације жељезничка мрежа дели се на војишни део, којим управља Врховна Команда и позадњи део, којим управља Министарство Војно. Врховној Команди, односно самом Саобраћајном Одељењу имало се придавати потребно особље из Жељезничке Дирекције, као и Жељезничка Команда, а жељезничка дирекција са свим својим персоналом имала је да уђе у састав Саобраћајног оделења Министарства Војног, које у ствари није постојало, али је у току мобилизације требало да га образује Начелник Инжињерско-Техничког Оделења истог Министарства. Управљење жељезничком службом на војишној мрежи требало је да буде у рукама шефа Жељезничког Одсека Саобраћајног Оделења Врховне Команде,