Ратник

10 РАТНИК

а на позадњој мрежи у рукама шефа Жељезничког Одсека Саобраћајног Оделења Министарства Војног, који је требало формирати. Њихови пак извршни органи били су: команданти жељезничких станица, постављени на свима укрцним, искрцним и у опште већим жељезничким станицама.

Ето, такву је организацију Уредба о служби у позадини војске предвиђала, само она није у потпуности извођена из разлога што није имала ослонца ни у Закону о Устројству војске ни у опште у ма каквом закону, док је с друге стране била у супротности са законом о уређењу жељезничке Дирекције.

Дакле на пракси и стварно организација управе војно жељезничке службе у Србији, а за време ратова од 1912. до 1915. до евакуације, била је оваква: Сви војно-жељезнички преноси за време мобилизације и концентрације војске извршавани су под управом Главног Ђенералштаба (Саобраћајног Одсека Оперативног одељења), а одмах по завршавању концентрације војске, жељезничка мрежа сходно подели земље на војишни и позадњи део и сама је дељена на две зоне, па је целокупном службом на војишној зони управљала нарочито формирана Војно-жељезничка Инспекција Саобраћајног одељења Врховне Команде, а на позадњем делу ратишта жељезнничка служба је остајала. и даље у рукама Жељезничке Дирекције, с том само разликом, што је при истој постојао један представник војске, под именом Делегат Министра Војног, а са задатком да спроводи извршење војних преноса на мрежи позадњег дела ратишта и да одржава везу са Војно-Жељезничком Инспекцијом Врховне Команде по свима питањима, која се односе на искоришћавање жељезница за ратне сврхе.

Војно. Жељезничка Инспекција делила се на 4 одсека: Општи, који се бавио питањима извршења војних преноса, личним питањима и осталим канцеларијским пословима; затим Саобраћајни одсек, који је руководио саобраћајном службом, ЛЈашински за машинску службу и најзад одсек Одржавања, који је вршио све послове одржавања жељезница на војишној ЗОНИ. Снабдевање жељезница материјалним потребама, без обзира на то да ли су на војишном или позадњем делу ратишта, спадало је у надлежност жељезничке Дирекције.

Жељезничко особље није било милитаризирано, али је оно на војишту, благодарећи стварној власти Врховне Команде, стајало и у дисциплинском погледу под Војно-Жељезничком Инспекцијом Врховне Команде, док особље запослено на позадњој зони ратишта, Жељезничка Дирекција није сматрала као запослено на војној дужности, па и није дозвољавала органима војне управе да га за кривице и грешке кажњава. Појамно је, да је због овога често долазило до трења између Дирекције и Врховне Команде, односно Министар-