Ратник

ОРГАНИЗ. РАТНЕ ВОЈНО-ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СЛУЖБЕ 1

ства Војног, а што та трења ипак нису била од директне штете по извршење преноса војске и војнога материјала, има се благодарити у првом реду непрекидном старању Врховне Команде о жељезничкој мрежи целе земље, без обзира на постојећу поделу на војишни и позадњи део, а потом благодарећи још и самој увиђавности и патриотизму највећег дела жељезничког особља, које је чинило масу, и које је сматрало не само за дужност већ и за част, да својим напорним и преданим радом помогне акцију своје војске.

За команданте жељезничких станица у току мобилизације и концентрације војске, како 1912. тако и 1914. год. употребљавани су приправници за ђенералштабну струку (који су на тим дужностима потпуно оправдали све наде које су у њих полагане), а у току операција за исту службу били су ангажовани официри свих родова оружја. који су после боловања или рањавања били окатегорисани за лакшу службу у позадини војске. Команданти жељезничких станица на војишној зони били су подчињени шефу Војно-Жељезничке Инспекције, а они на позадњој зони (који је у опште било у малом броју и само на великим и нарочито важним жељезничким станицама) били су подређени _ делегату Министра Војног при Жељезничкој Дирекцији. Морам овде поменути, да је у току рата, са командантима жељезничких станица узиманих из редова официра онеспособљених за трупну службу, долазило често до приличних тешкоћа, било стога што нису имали смисла и разумевања за ову грану позадинске службе, било пак зато, што су често испољавали тежњу за мешањем у техничку жељезничку службу, услед чега је долазило до конфликата са железничким и извршним и управним органима.

На Солунском фронту 1916. 1917. и 1916. били смо пре свега на туђој државној територији, а сем тога у саставу једне велике савезничке армије и под командом Француза, те је организација управе наше војно-жељезничке службе морала имати нарочити вид.

Врховна Команда је поред Саобраћајног Одељења имала и свој нарочити орган за жељезничку службу: Војно-жељезничку Инспекцију, која је располагала: Жељезничком Командом, затим Командом из Србије евакуисаних и милитаризираних жељезничких службеника јединицама за осигурање жељезница и најзад повећим бројем официра намењиних и употребљаваних за дужности команданата жељезничких линија и станица и ревизора возова. Надлежност, пак, војно-жељезничке Инспекције, због тих специјалних прилика у којима се наша војска и Врховна Команда налазила, била је ова: 1.) помагање севезника у експлоатацији, одржавању и доправљању жељезничких пруга нормалнога колосека у Грчкој Македонији, 2.)