Ратник

12 РАТНИК

грађење, одржавање и самостална експлоатација мреже колосека 60 см. позади одсека наших (српских) армија и 3) помагање савезника у. грађењу, одржавању и експлоатацији линија колосека 60 см. и на осталим секторима Савезничког фронта.

Из разлога дакле, што су једне исте жељезничке линије нормалнога колосека (а по неки пут и најужег колосека од 60 см — Дековиља) служиле једновремено потребама двеју, трију или чак и свих Савезничких војсака, највиша управна власт на целокупној мрежи и нормалног и узаног колосека била је у рукама Француза, а ми Срби, Енглези (доцније и Грци) имали смо подређени положај, својим стручним персоналом имали смо обезбедити у првом реду потребе наших армија, а преко тога и колико је било могуће сарађивати и у експлоатацији линија за опште Савезничке потребе.

Разуме се да је последица такве организације било поседање свих већих И значајнијих жељезничких станица командантима не само из Француске, већ и из Енглеске, Српске и Грчке армије, а на двема-трима жељезничким станицама чак и Талијани и Руси имали су своје Команданте, што је често доводило до врло великих тешкоћа у раду.

Најзад, да поменем, да је и наша Дирекција Државних Жељезница постојала у Солуну за све време нашег бављења ван Отаџбине, само са врло малим персоналом (свега око 50 лица) и још мањом надлежношћу, јер се је бавила искључиво студијом питања будућег обнављања жељезничке службе у Србији по повратку и уз то је била као нека врста саветодавног органа врховној Команди за нарочито стручне железничке послове.

ж ж ж

Студијом предњих описа организација управе војно-железничке службе у последњем рату код бивше Аустро Угарске, Немачке, Француске и Србије; — лако се уочавају основни принципи на којима те организације почивају, а који су не само код наведених, већ и код других држава готово увек исти.

Те принципе ја ћу овде у кратко да изложим, како би читаоци могли брже схватити и лакше разумети мој предлог за организацију управе ратном железничком службом у нашој садашњој држави, а који је од надлежних већ усвојен и спроведен у новој уредби о служби у позадини војске.

Први принцип организације управе железничком службом у рату јесте; прелажење железница под војну управу одмах по огласу мобилизације. Потреба за потчињавањем железница војној управи у току целога рата тако је очигледна да ниједну реч не треба овде утрошити ради доказивања те потребе. Довољно је само поменути, да су железнице данас, више но икада