Ратник

ОРГАНИЗ. РАТНЕ ВОЈНО-ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СЛУЖБЕ 23

е.) Брзина и ред у извршењу стратегијских жељезничких транспората у јакој су зависности још и од брзине истоваравања возова на искрцним жељезничким станицама, као и код уређеног враћања празних композиција од искрцних и истоварних до укрцних и утоварних жељезничких станица. Са тих разлога Команданти железничких мрежа, линија и станица позвани су да добром организацијом службе на укрцним станицама обезбеде брз и уредан истовар возова и вагона, као и уредно враћање ових на полазне станице.

3. Употреба жељезничких јединица (Жељезничке Команде) у рату

У прошлом великом рату имао сам прилике и код Савезника и код нас да видим, да се железничке јединице по који пут врло нерационално искоришћују. За потврду овога навешћу само један пример и то из наших ратова у 1915. години. По завршеној офанзиви децембра 1914. године противу Поћорека, наша !. Армија дошла је у врло тежак положај у погледу снабдевања, јер путеви беху тако упропашћени, да је дотурање потреба војсци северно и западно од Ваљева било невероватно тешко и скопчано са свакодневним страдањем огромног броја стоке. Тим поводом, командант инжињерије 1. Армије изнео је идеју, коју је почивши војвода Мишић, одмах и свесрдно прихватио, идеју о подизању колосека 60 см. (Дековиља) од Ваљева до Осечине. И шта је даље било У место да се захтев Команданта !. Армије о грађењу ове железнице најужег колосека, одмах прихвати и испуни хитним упућивањем техничких чета Железничке Команде на рад, Команданту Армије се шаље једна комисија стручњака из железничке Дирекције са командантом Железничке Команде на челу, да питање „на лицу места простудира“. И чим је разрешење овога питања тим путем пошло, није никакво чудо, што је „стручна комисија“ заједно са командантом железничке команде дошла до закључка, да се железничка пруга, колосека 60. см., коју тражи командант !. Армије не може ни за годину дана да саградии да је с тога не треба ни почињати! Врховна Команда разуме се, усваја предлог комисије и техничке чете Жељезничке Команде остају растурене на безначајним дужностима по жељезничким станицама линије Ниш—Скопље, на дужностима које су могле отправљати и треће-позивци и последња одбрана, а командант Жељезничке Команде остаје у Нишу, да отправља административне и обичне мирнодопске послове... Али срећом командант 1. Армије и његов командант инжињерије не повгроваше овом стручном мишљењу изаслане комисије, већ сами, својом бригом и својом радном снагом отпочеше грађење те преко потребне линије колосека 60 см., коју,