Ратник

40 РАТНИК

Њена је индустријска производња хејмијских фабриката била релативно врло слаба; она није имала ни течног хлора, ни брома, а произвођена количина сулфуричне киселине једва је била довољна за фабрикацију барута и експлозива; најзад, француска индустрија органских продуката била је мизерна.

Хемијска индустрија је имала да развије невероватне напоре, да би снабдела војску гасном муницијом која јој је недостајала. Требало је изабрати:

1. продукте који би се употребили у гранатама, и

2. продукте који би се употребили у таласима.

!. Предукти који би се употребили у гранатама имали су, да испуњују извесне услове: да имају довољно физиолошко дејство и да се могу приспособити условима који су потребни за пуњење граната.

Једини загушљив. продукат за напад, чија је производња била одмах могућа, био је тетрахлоросулфур карбона (С5С), но пошто је био слабог дејства врло брзо је остављен. Израђене су, потом, две врсте хемијских граната: са загушљивим и упаљујућим дејством (сулфокарбонични раствор фосфора) и са дејством само упаљујућим (штапићи фосфора натопљени у инертну течност).

За то време па све до краја непријатељства врло је велики број отровних материја био једно за другим препариран у хемијским лабараторијама и испитан у физиолошким лабараторијама односно њиховог нападног дејства. Продукти на које су хемичари одмах помишљали били су фосген и цианхидрична киселина. Проба је показала да би требало отежати њихове паре недовољно густе, нарочито код цианхидричне киселине. Стога је одмах проучена смеса ових продуката са хлоририма етена, арсеника и титана, чије би присуство допринело још и тиме што би прскање граната могло бити посматрано (стварање дима у додиру са ваздухом); код цианхидричне киселине ови би хлорири играли стабилизирајућу улогу.

У јуну 1915. год. известан број граната био је напуњен овим продуктима и остављен у резерву, докле непријатељ не би сам употребио ове исте продукте или отровне продукте сличне овима. Непријатељ је у јуну 1915. год. употребљавао, доиста, смао гранате са бромистим бензином — који искључиво изазива сузе; али, што се предвиђало, он је ускоро почео употребљавати продукте јако отровне. У августу 1915. год. су падале на француске трупе гранате напуњене хлороформијатом хлорометила који је отрован као и фосген.

Цианхидрична киселина је мешана са смесом названом „Уштсеппне“, а која је садржавала цианхидричну киселину, Хлориретена, хлорирарсеника и хлороформа.