Ратник

ЗНАЧАЈ ХЕМИЈСКЕ ИНДУСТРИЈЕ ЗА РАТ 41

Прва француска граната са фосгеном била је избачена код Вердена фебруара 1916. год., а прве гранате са „У тсепп “"-ом 1. јула 1916. год. у битци на Соми.

Ове су две смесе: Фосген — станични хлорир (сМогиге зЕапптдџе) и „У тсеппке“, имали различита својства. Са војничке тачке гледишта, спадају у исту категорију — отрови са кратким дејствима, али су њихова физиолошка дејства различита. И ако је фосген могао да убије врло брзо, много чешће је деловао касније; људи који су га удисали у малим количинама продужавали су да се боре и одједном им је, после неколико сахати а некад !|—2 дана после удисања, погоршало и умирали су изненадао. Шта више, у дозама које нису могле изазвати смрт, фосген је имао врло енергично дејство и избацивао је врло брзо људе из строја. „Утсеппће“ је напротив одмах убијао; имао је поражавајуће дејство и утицао је врло много на морал војника, о чему су нађени подаци у заповестима немачког главног-ђенералштаба. Командант 9. немачког корпуса у заповести од октобра 1916. год. каже: Непријатељ је употребиос гранате са загушљивим гасовима, чије је дејство врло брзо и смртоносно. Било је готово немогуће да се ставе маске на време“. Испод дозе, која је потребна да проузрокује смрт, „Ушсепп те“ није остављао никаквих трагова.

Покушаји са јодацетоном (СН--СО- свеђ, са хлориром ортонитробензила (МО"-С"Не-СНРСТ.) и са јодиром бензила (СеН-СН> дали су неке резултате. Ова три продукта су јако изазивала сузе; хлорир ортонитробензила је био донекле отрован и палио је кожу. Али ни један од њих није могао да поднесе додир са металом гранате, према томе је требало унутрашњу страну гранате обложити оловом. Овим продуктима је био напуњен врло мали број граната.

Један други продукат је привукао пажњу у 1915. год. а то је био Хлоропикрин — С СР МО“, који је истовремено отрован и изазива сузе. Стављен је у гранате почетком 1916. год.

У јулу 1915. год. је обраћена пажња на акролеин (СНе-СНСНО) који је врло јако отрован, изазива сузе и гуши, али је нестабилан. Пошто је пронађен модус стабилизације, то је окролеин био нарочито употребљен у ручним бомбама.

Продукти употребљавани од Немаца били су такође предмет истраживања у француским лабараторијама, било да би се такви продукти израђивали, било ради упоређења са продуктима проученим и усвојеним од француских хемичара. Хлороформијату хлорометила су француски хемичари претпостављали фосген (физиолошка својства приближно иста.). — Бромацетом не подноси додир са металом, нити се може да меша са димним продуктима. — Бромисти бензил је проучен и усвојен за вежбање трупа гасовима. Хлоросулфонат етила је проучен и употребљен нарочито у бомбама за опкопне мортире. —