Ратник

94 РАТНИК

концентрисала је своју ватру на наше предстраже. Највише су висове Бардањолта имали у рукама батаљони Рудинско-Трепачки и Граховски, развијени у врло ријетком стрељачком строју тако, да су војници једва могли да одржавају међусобну везу. И ако су се војници ових двају батаљона борили врло храбро, морали су услед великих губитака напустити у мраку висове Бардањолта, као и услед прејаке непријатељске артиљеријске ватре, која им је разриједила већ сам по себи веома разријеђени стрељачки строј и силне турске навале које нијесу могле издржати, а појачање из резерве није им упућено.

Ноћу између 16. и 17. октобра 1912. године наређено је батаљонима 1. дивизије, Петрушинском и Вражегримском, Бјелопавлићске бригаде, да буду 17. октобра у свануће на највишим висовима Бардањолта кота 316 и да ће тамо наћи батаљоне 11. дивизије, који држе ове положаје. Али како су батаљони Рудинско-Трепачки и Граховски услед превелике снаге турске присиљени да одступају са висова Бардањолта још 16. октобра ноћу, а батаљони Петрушински Вражегрмски о томе одступању нијесу били извијештени, то су се ова два батаљона нашли 17. октобра у разасвитање на Брадањолту усамљени. Истог часа кад су се они развијали и посиједали, још у сумраку положаје, навалили су Турци свом снагом на њих са фронта и са бокова. У тој су се страшној и неједнакој борби борили војници са презрењем смрти најхрабрије, док нијесу били скоро оба батаљона уништени.

Појачање им није упућено „а остаци сами нијесу могли одолети турској навали и морали су, да одступају носећи са собом рањене. Многи су рањени остали на мјесту и Турци су их све поубијали. На тај су начин Турци овладали 17. октобра 1912. год. свим положајима Бардањолта, а цијелој нашој војсци, која је била пријешла на лијевој обали ријеке Кира, наређено је било, да пријеђе са лијеве обале на десну у току ноћи између 17. и 18. октобра. Сјутра дан 18. октобра, Турци покушају прећи Кир код Бокеа на десну обалу, али буду одбијени.

После ове борбе Турци су увиђели важност Бардањолта и почели су га утврђивати а до тада на њему није било ни најмањег заклона.

Како се сад увиђало да је Бардањолт као и Тарабош најважнији положај око Скадра, то је наређено нашој војсци, да поново пријеђе преко ријеке Кира, на лијеву обалу код села Дришта (стари Дривост) и то батаљони: Спушки, Пиперски, Горжо и Доњо-Кучки, Братоношки, Мартинићско-Брајовићски, Петрушински, Павковићски, Вражегрмски, Требјешки, Никшићски и Луковски, формирани у двије мјешовите бригаде, са неколико брдских, скоро све спорометних топова. Ова је војска пријешла преко Кира 29. октобра 1912. год. а 30. истог мјесеца посејла