Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 6 95

положаје сјеверно и сјевернозападно од Бардањола између ријеке Кира и Црног Дрима, али није нападала на Бардањолт, који је доминирао свим положајима наше војске, него је задржата на овим положајима све до 25. јануара 1913. године.

__За цијело ово вријеме од 18. октобра 1912. до 25. јануара 1913. године, Турци су се на Бардањолту утврђивали дању и ноћу и израдили за ово кратко вријеме најмодерније заклоне, блиндиране и утврђене, израђене по упуту савремене технике, а испред њих оплели су на гвозденим кољима свуда шестороструке и осмороструке редове жице. У времену док се Турци нијесу били још утврдили, достављани су чести извештаји о овом турском раду и утврђивању на Бардањолту и предлози, да се нападну означени турски положаји, али све узалудно. Осим тога и та важна чињеница, да су се прикупљали цијело то вријеме Турци, бјежећи из Санџака и Метохије у Скадар, те је Скадар са својим положајима, што редовном, а што народном војском био довољно осигуран.

Овај застој код Бардањолта и незадовољавање да наша војска нападне прије но што је био утврђен, дајући времена само Турцима, да се потпуно утврде као и прикупљање Турака из разних крајева у Скадру, стало је нашу војску огромних жртава, које се не могу оправдати, па и ако смо 27. јануара 1913. год. га освојили.

Да је Бардањолт 16. и 17. октобра 1912. године одржат у рукама наше војске, што је било могуће, или да се одмах 30. октобра исте године напало на још неутврђени Бардањолт, не би доцније пало толико жртава, паи у Зетском Одреду, који је држао фронт од Скадарског језера до Ријеке Црног Дрима, није било ни мало војске, а топова још мање. У оним данима пропуштено је најкорисније вријеме за напад наше војске, и ако малене народне војске (милиција), она је имала довољно храбрости којој са патриотизмом није онда био нико раван и могао се освојити Скадар још у октобру 1912. год. јер у срцима Црногораца живјела је побједа или смрт, а у самом Скадру у овим данима није било војске ни пола од оне што је било у јануару 1913. год., а главно што Бардањолт као ни други положаји око Скадра нијесу били утврђени. Са падом Бардањолта, пали би сви остали турски положаји на сјеверној страни Скадра, само да се на Бардањолту смјестила артиљерија, те би Скадар са те стране био потпуно тучен и не би се могао даље држати, јер ко би држао Бардањолт тај би имао и Скадар.

Овако гледајући дочекали су Црногорци утврђење Турака на свим положајима око Скадра, а отворили су своју гробницу тиме што су оставили непријатељу времена за рад до 25. јануара 1913. год., док су започели тродневну борбу за заузеће Бардањолта .