Ратник

96 РАТНИК

На дан 24. јануара 1913. год. у 11 часова прије подне саопштена је свим официрима Зетског Одреда диспозиција за напад на Бардањолт, који се имао извршити 25. истог мјесеца.

За напад на Бардањолт одређене су биле бригаде и на овим секторима:

На десно крило од ријеке Кира до на вис западно од коте 316, мјешовита бригада, формирана од батаљона: Спушког, Пиперског, Доњо-Кучког и Братоношког, Спушки на лијевом а Пиперски на десном крилу; до ове Васојевићска бригада на висовима коте 316; до ове у источном правцу мјешовита бригада формирана од батаљона: Мартинићско-Брајовићског, Вражегрмског, Никшићског, Павковићског ,Вражегрмског, Требјешког, и Луковског; а до ове на лијево крило, као засебна јединица, батаљони: Петрушински и Горњо-Кучки. Фронт нападајућих јединица имао је облик скоро једног полукруга, јер су облик фронта имали и браниоци — Турци. У диспозицији је било предвиђено да артилерија туче турске положаје од 10 до 11.30 часова прије подне, а у 11.30 часова да започне напад пјешадије, која је у очи самог напада била на даљини 400 до 800 корака испред непријатељских линија, а некоји су батаљони били врло близу турских ровова.

На дан 25. јануара 1913. год. у 10 часова прије подне почела је наша артиљерија тући непријатељске положаје и продужила је своју ватру до 11.30 часова, а тада је започела пјешадија напад, која је без икаквих средстава за кидање жице и освајање ровова до само пушке и ножа у руци, навалила на турске положаје.

Деснокрилна мјешовита бригада, још ноћу између 24. и 25. јануара привукла се неопажено турским положајима на неколико десетина корака испред непријатељских ровова, у чему је послужио врло подесни терен; користећи се својим положајем, она је одређени јој сектор освојила одмах и ако са много жртава; и одражала сва три дана борбе ове положаје у својим рукама. Ова бригада имала је највише губитака у Спушком батаљону, у којем је од 8 официра остао само један, који није рањен или погинуо, јер овај је батаљон био посвема изложен пушчаној и митраљеској ватри блиндираних ровова са највишег виса Бардањолта. Из непосредне близине Турци су косили скоро цео фронт овог батаљона, који је исто тако био изложен митраљеској пушчаној и топовској ватри са фронта са Нордаја, као и бочној артиљеријској ватри са лијева из Штоја. Али поред свега овога што је овај батаљон био више но преполовљен мртвим и рањеним он је опет одржао свој положај до коначног освојења Бардањолта.

Васојевићска бригада имала је да изврши напад на неподесном земљишту уз врло стрме падине Бардањолта, отвореним земљиштем изложеном успјешном митраљеском и приличној ватри, али ипак батаљони ове бригаде дођу до жице, а како војишта нијесу имали