Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 97

никаквих средстава за кидање жице, то су и остали испред ње, тучени митраљеском и пушчаном ватром из турских утврђених ровова а из непссредне близине (50—100 метара).

Мјешовита бригада, која се налазила источно од Васојевићске одмах пи првом налету освојила је истакнути непријатељски положај Гајтанску Косу, а даљи рад овог дана био је као и код Васојевићске бригаде, јер биле су исте околности као и код ње без техничког материјала, са којим би могла уништити непријатељске препреке и упасти у ровове. Само на лијевом крилу ове бригаде, где је била чета Безујевачко-Лазојевачка, ГорњоКучког батаљона, привукла се ноћу између 24. и 25. јануара у непосредну близину непријатељског рова, и за вријеме напада и освајања Гајтанске Косе, ова је чета пушкама, бајонетима и голимрукама пробила непријатељску жицу и на једном истакнутом углу освојила непријатељски блиндирани ров у дужини 30 до 40 корака. Турци схваћајући значај заузећа набацају вреће са пијеском у ров на десно и лијево крило ове чете и тако су преградили ров између себе и војника ове чете. На десном и лијевом крилу ове чете војници су били са Турцима на међусобној удаљености од 1 до 2 метра. Заузети ров ова чета држала је до 1 или до 2 часа после подне и није га напустила и ако је погинуло скоро три дијела војника; а остатак био је под сталном непријатељском пушчаном и митраљеском ватром и ватром бомби, те су и ови још живи војници били скоро сви рањени.

По освојењу Гајтанске Косе, чете Требјешког батаљона мјешовите бригаде и један вод митраљеза напале су на овај и дотични простор рова, који је још био у рукама чете БезујевачкоЛазојевачке и замијениле су преостатак војника те чете, прекинуле жицу на великом простору и заузеле још неколико непријатељских ровова. Изгубљени део рова хтјели су Турци по сваку цијену да поврате и почели су најенергичније против напад на нашу војску. Водила се тешка борба. Положај је мијењао свог господара, а на послетку остао је, али опет за кратко вријеме, у рукама наших војника. У тај час стигну испред рова и чете Мартинићско-Брајовићског батаљона и два вода митраљеза и војници чета Мартинићско Брајовићског батаљона измијешали су се у овом рову са војницима чета Требјешког батаљона; · а Турци су понављали своје нападе са највишом жестином, те тако је овај дио утврђења падао час у руке Црногораца час у руке Турака, отимајући га једни другима хладним оружјем. Како је нашим четама био врло тежак приступ ка овом рову уз велику стремен, а простор испред њега био је тучен бочном, митраљеском и пушчаном ватром, а Турци на против користећи се врло вјешто израђеним саобраћајницама, најенергичније су наваљивали са увијек новим снагама, бацајући масу бомби. Огорчена борба трајала је цијелог дана са промјењљивом срећом,

РАТНИК, св. УП. 1923. 5 7