Ратник

116 РАТНИК

остају, начелно, овима на расположење. Али министар Војни може, према потреби распоредити овај вишак у борбене јединице мобилисане у области дотичне царинске управе.

(Члан 7.) При мобилизацији нарински батаљони прелазе у делокруг министра војног. Али и без мобилизације може људ-" ство царинарница, цело или делом, бити стављено на расположење министру војном ако то захтевају прилике.

(Егапсе МИ.)

0 попуни пешадије. — Под насловом „Те гезегу је 4'Тапјеге“ доноси француски војни дневни лист врло интересантан чланак који улази у ред многобројних публикација изазваних садањим расправљањем готово свих војних питања поводом нових војних закона и новог устројства војске. И ако се излагања односе на француске прилике, ипак начин којим писац поменутог чланка третира ово питање, оно има општег интереса и доста поука, те га с тога доносимо овде у изводу. У чланку се вели:

Непрестано се враћамо на Дантонову изреку: ,„Материјала, још материјала, увек материјала!“ и само је тај захтев једини који привезује општу пажњу а сем њега још само специјалисти који су позвани да га остваре.

Латеријал је, несумњиво потребан, толико, да се без њега не може. Али не заборавимо да је он ипак само помоћно срество пешадије, а важно је и да он не буде нагомилан у сувишним количинама, да не смета и то у реалном као и у фигуративном смислу, тј. да га пешадија има онолико колико јој таман треба.

Само је пешадија та, — тврде сви предратни и послератни прописи, — која чини успех зависним од свог напредовања или повлачења. Ако пешак продире, то је успех; ако устукне, то је неуспех општи. — С тога су сви остали родови тако рећи скупљени, усредсређени око ње, да јој олакшају њен тегобан и мучан задатак: авијатика и коњица које јој расветљавају пут, артилерија која сузбија отпор, борна кола која јој крче пролаз, инжињерија која јој ствара угодности за борбу и за снабдевање. Као некадањи ритер, пешак је наоружан борац који надире опкољен свима потребним службеним гранама војске. Као стуб, окретна осовина битке, пешадија има да буде база и при мобилизацији.

Карактеристика пешадије и коњице јесте околност, што је у њих скоро сваки војник уједно и директан борац. Код механичких или специјалних родова: артилерије, возова, ваздухопловства и т.д., број послуге, старалаца и снабдевалаца тим је већи што су срества сложенија и ломнија. Код борних кола и ваздухопловства готово сви треба да су специјалисте.

Да би јој се јединице попуниле, да би се за њу стварале нове, пешадија не може рачунати у свему, чак ни у највећем делу,