Ратник

НОВОСТИ и БЕЛЕШКЕ 121

Вештачки (,,препарисани“') хлебови у прошлом рату. За време последњег рата нестало је обичаја сувише честог просејавања брашна, тако штетног за породице којима је хлеб главна храна. Прочишћено брашно, које је у почетку рата од 45% повишено на 70, још је више повећано у 1915. години процентуално 74, доцније до 77, 80, 85, па чак против закона и преко тога.

Додавањем пшеници у већим количинама боба, пасуља, кукуруза, јечма, проса, пиринча, ражи, а нарочито маниоке и ељде, створило је у унутрашњости земље, више него и у Паризу, прави „хлеб гладовања“. Ови рђаво сварљиви хлебови садржавали су преко 47 делова воде. Дневни оброци, одобрени шездесетогодишњацима у 200 грама, једва су давали 100 грама сварљивих и хранљивих састојака. Недостатку хране имале су се приписати, више него отровном семењу у рђаво прочишћеном житу, немиле физиолошке појаве (мучно варење, честе главобоље, прогресивно мршављење), које су изнели у Академији Медицинских наука, у октобру 1917. гг. Глеј и Ле Данту.

Војнички хлеб у Француској такође је осетио последице начина просејавања брашна и препарисања теста, али у мањој мери него хлеб грађанског становништва. Сем тога оброци нису никако или једва смањивани. Никад у пређашњим ратовима трупе нису биле тако добро храњене и никад побољевања од оскудне хране нису биле тако малобројне.

У Америци и Енглеској где се мање троши хлеба него у Француској, тајин био је зготовљен лепим пшеничним брашном без икаквих сурогата. Савезници Француза ипак су овом лепом хлебу са пивским квасцем претпостављали укуснији француски хлеб са комловским квасцем и војници су га радо измењивали међу собом.

Војнички хлеб руских трупа у Француској био је мешен, као у Русији, од ржаног и слабо просејаног брашна, којем се додавало неколико зрнаца кима.

Немачки тајин прошао је кроз многе и дубоке промене. Судећи по парчадима нађених код добеглица и заробљеника, немачки војнички хлеб је још од почетка 1915. године био зготовљен од ражаног брашна просејаног до 85%; доцније се то повисило до 95 па чак и преко тога. У јануару 1916. мешано је у раж кромпира и репе, а неколико месеца доцније уз то и струготине. При крају исте године, после окупације Румуније, понова се појавио ржан хлеб понекад са додатком ситне проје.

(Ке. де 1'тепд.)