Ратник

НОВОСТИ и БЕЛЕШКЕ 123

под натписом „Бухананова сећања“. Приказ је објављен у Егапсе МиЊајте-у и ми из тога доносимо интересантнија места:

„Читао сам књигу енглеског посланика, за кога се посумњало да је подстрекао руску револуцију у марту 1917. Принцеза Палај, супруга великог кнеза Павла, изрично га оптужује. Писац се брани од тога, али, излагање које нам даје о својој дипломатској акцији у Петрограду за време рата, допушта мишљењеда он није био далеко од догађаја који су изазвали пад царства“, Критичар вели, да је посланик свакако давао обилате савете цару, и да је тек после тога помишљао да створи уставну владу уз сарадњу са думом, неким великим кнежевима и другим главним чињеницама. Интереси Енглеске и савезника захтевали су да се цар и двор ослободе од немачких интрига, те да се ради тога преда власт либералним елементима, који би створили реформе у земљи а уједно би са највећом енергијом продужили рат до коначне победе.

Стварно узев, вели даље приказивач, сва несрећа Русије, са војног тако и са политичког гледишта, потекла је отуда, што је она од почетка рата била одвојена од својих западних савезника уласком Турске у рат. Не можемо а да се не сећамо са горким жаљењем грешака савезничких дипломација па и влада, које су у августу 1914. пропустиле да принуде Турску на предају мореуза. Милом или силом Турска је тад морала попустити и супрот споразуму Енвер паше који га је везивао за Немачку; то је била ствар чисто... новца и топовских метака. Долазак брода Гебена под Цариград давао је Антанти права на потребно разрачунавање. И доцније, кад се увидело да је чвор ситуације био у Цариграду и мореузима, како је бедно организована и вођена Дарданелска експедиција! После стабилизације фронта, која је дошла поводом победе на Марни, рат је требало свом снагом пренети на исток. Посед Дарданела и Балкана био је неизоставни услов руске победе која би ускоро произвела крај рата и брзу превласт савезника. „Рат је могао бити довршен још 1916!“

„Историја ће доцније рећи који су били одговорни за овако вођење рата. Русија је највећом несрећом која је икада могла снаћи један народ, платила за велике грешке стратега и влада.

Међутим, у Лозани је господарство над мореузима ту скоро предато Турцима. То су одобрили и руски бољшевици. Одиста морам се запитати, шта могу мислити дуси јунака који су тамо доле пали за слободу Истока 2“

СЕВЕРОАМЕРИЧКЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ

Обука резервних офицмра. — Начелник главног ђенералштаба издао је ова наређења за обуку резервних официра у