Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 89

који задужује основну јединицу. Ове књиге разне су по боји према употребљивости у 100% (нове ствари) 50% и т. д. Потпуно расходовање ствари врши се комисиски код интенданта; досадање реверсне књиге као застарели начин треба избацити, Командир основне јединице и интендант чувају све листе пријема и та се спрема сматра као задужење, интендант води преглед колико спреме има код основне јединице. На овај начин и контрола је боља и материјал се више чува; може се знати колико се годишње троши нове спреме и колики је успех радионица.

Снабдевање гарнизоним потребама. Сем најма за зграде, за које се морају давати кредити, сви остали трошкови зависе на првом месту од броја војника који се држи у касарни, а по том од прилике у којима се налазе станови. У колико зависи од броја војника, могли би се применити такођер систем сталне дневнице. У колико је стање неповољно, у толико би се морали давати засебни кредити што овде нећемо расправљати, јер би систем дневнице и без овога био користан за трупе.

Стални додатак за гарнизонске потребе одређивао би се и преносио у новчану књигу за гарнизонске потребе. Ма да ово изгледа теже изводљиво ипак посматрањем буџета за 1922 и 1923. (партија 1301, поз. 2, 4, 5,) види се да би се за трупе могло учинити стални разрез и одредити висина дневнице према броју војника у опште и посебице за трупне делове.

ж # ж

Из горе наведеног закључујем, да би се упрошћавање администрације пуковима могло лако известити, Измене које су потребне не представљају несавладиве тешкоће „њихова корисност би се увидела врло брзо, а што је најглавније, престала би улога сталног надзорника, коју сада врше команданти и командири, а они би били више учитељи и васпитачи.

Пуковник, Мил. Плесничар

још ЈЕДНОМ О ИСТОРИЈИ НАШХИ РАТОВА

У јавности је покренуто питање заиста важно, чије важности управо као да довољно нисмо ни свесни, а која се тиче прикупљања грађе за историју наших најновијих ратова за уједињење. На једном скупу историског друштва проф. г. Станојевић изнео је овој реферат о томе. У вези с овим држимо да неће бити излишно и сувишно изнети још неке мисли.

За историју ратова, са чисто војничког гледишта природно је, да нико није позванији, да се постара, те да се она напише