Ратник

92 РАТНИК

више материјала прикупити како би историја рата била потпунија, вернија и што више критички израђена.

Но што се тиче официра и колико је нама познато, у том погледу одзив је слаб. Врло мали број је изашао у сусрет да своје. мемоаре, успомене, забелешке и томе слично уступи „Ратнику“ или историјском одељењу да их они употребе. Нећемо овде тражити томе узрока. Желели смо само да констатујемо, да ће у овом погледу бити можда боље да смо ипак готови да изјавимо своју наду. „Ратник“ који је сад поред остале стручне садржине отворио ступце и војно историјским студијама својим позивом упућеним на официре и остале сараднике, довољно је истакао важност оваквог посла. Надамо се, да се неће остати без одзива.

Прилози ма с чије стране долазили, биће леп и драгоцен материјал за критично разрађивање, осветљавање и још боље допуњавање догађаја о којима званичне релације често и не могу да даду потпуну слику и опис. А с наше стране пак, то ће бити и најбољи доказ, да те догађаје одржавамо у светлој успомени,

догађаје из свете борбе за народно уједињење и ослобођење.

Још нешто. Слично поступку ђенералштаба код других већих народа можемо и ми поступити. Ако је из извесних разлога још немогуће дати потпуну, критички израђену историју наших ратова онда бар што пре спремити скраћено издање које би како за војску тако и за ширу публику у најважнијим потезима, а у збијеном виду, представљало најважније базе догађаја из балканских и светског рата., То се бар са мало воље да урадити, те се неће десити да наше школе, у првом реду војничке, остану годинама, деценијама, без уџбеника за историју наших сопствених ратова који је тако потребан. Ратна историја је један од најважнијих предмета и најпотребнијих за образовање официра и војничког подмлатка.

Наши официри такође, а којих има знатан број у пензији и који су били на важним, истакнутим положајима у току ратова могли би се прихватити тога и све нас задужити таквом књигом. Књижевна задруга би свакако радо примила оваква дела за своја издања.

Да завршимо. Ове смо мисли изнели у најлепшој намери желећи да позваним истакнемо сву важност и озбиљност оваквог задатка: рад на историји ратова, при чему не би ни жртве скопчане с тим требало жалити. јер прикупљена сређена грађа и издана у достојној форми, историја наших најновијих ратова била би и најлепши споменик подигнут онима што су своје животе дали за народно уједињење. Тај би споменик и потомству које долази најбоље говорио и сведочио о поднесеним

жртвама у овим херојским временима и 0 великој, величанстве--

ној згради која је подигнута костима на палих јунака. Ђ. Ћирић