Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 91

појаву тако очекивање ратне историје. Понавља се вечито, да је историјско одељење уточиште оних старих официра, којима се не може наћи одговарајући положај и који се привремено ту упућују не дајући често никаква резултата.

Али с друге стране већ одређени официри за ове историјске студије и послове не треба да буду запостављани приликом унапређења у односу на своје другове. Важност праву и коју заслужује треба дати овом одељењу. Иначе нико тамо неће ни ићи, а воља ће им се убијати. Држимо да начелно то питање треба сада регулисати приликом изношења новог пројекта закона о устројству војске.

И кад се озбиљно настане да се из многобројних релација, по утврђеном систему, поцрпи и извади све што заслужује да уђе у опис, кад се организација постави на солидну основу, немогуће је а да и резултати не буду задовољавајући. Секције које би се у одељењу образовале са задатком да свака посебице студира и у одређеном року сврши разрађену по једну годину рата, давала би своје елаборате готове на преглед и оцену начелнику, односно комисији зато специјално одређеној.

Историјска истина и непристрасност биле би у овоме послу и једини циљ, коме се има тежити. Никакви лични мотиви, обзири болећивости и др. не смеју ту наћи места и играти какву улогу.

Историја има да изнесе што верније догађаје како су се збивали не улепшавајући ништа. Тек тада ће од ње бити користи, и тек тада ћемо се на њој моћи учити.

Ми немамо као што је то код других већих народа и војсака, а што је веома потребно стручно војно историјски часопис, у коме би се објављивале студије из наших прошлих ратова, описи битака и других војних догађаја. Једини наш војни часопис „Ратник“ по нужди мора испуњавати и ову потребу; али то може чинити у веома ограниченој мери. Држимо да би требало покренути засебан журнал чисто у горњем циљу, који би око себе скупљао војне раднике на историјском пољу.Добро би било да се такав журнал што пре покрене и код нас, јер би се материјални издаци, резултатима који би се тиме постигли, исплатили.

Да ће бити сарадника на једном таквом часопису сведочи у последње време знатан број чланака у којима се претресају и износе поједина питања из наше војне историје новијег доба. Сваким таквим чланком осветљава сепо који важнији моменат и биће само користи за доцнијег правог историчара који ће у толико наилазити на мање тешкоће. Књижевни часописи такође уступају места таквим радовима који у неколико већ собом показују приличну грађу за наше најновије ратове.

Нагло изумире наша генерација која је на својим леђима изнела и издржала последње ратове. То смомиу више махова подвлачили истичући и жељу да би од савременика требало што