Ратник

2 РАТНИК

Ђенерал Биа') је већ мајсторски прокоментарисао ово Лудендорфово дело. Због тога ја немам намеру да овде проучавам Лудендорфове успомене у целости; жеља ми је да се само занимам са одељком који се односи на савезничке офансивне операције у Маћедонији, у јесен 1918. год.

Како сам у то време био начелник Оперативног Одељења у Врховној Команди, то налазим да добро познајем питање које се овде третира.

ж ж ж

Лудендорф се није дуго зауставио на догађајима који су се у Маћедонији одиграли у јесен 1918. год. Ова краткоћа јасно показује да не воли да о њима много говори. Сем тога, она нам допушта да у целости цитирамо текст, кога је он посветио операцијама које нас интересују и да тиме поднесемо читаоцу целину питања које се третира.

Ево дакле шта он каже:

„15. септембра“) предузеше Антантине трупе напад у Маћедонији: 1. — источно од Вардара; 2. — у планинама између Вардара и Црне реке и 3. — са мањим снагама код Битоља. На крилима, напади нису успели. У центру где земљиште даваше офансиви најозбиљнијих препрека, бугарске трупе које су се ту налазиле — 2. и 3. дивизија — нису дале никаквог отпора.“ Оне су просто напустиле своје положаје без одбране. Једино је овај факат могао омогућити брзо напредовање Антантиних трупа у овом дивљем и испресецаном пределу, чије високе планине као да су нарочито створене за одбрану. Ђенерал фон Шолц је имао намеру да заустави Бугаре на њиховом 1 положају, подржавајући их благовремено својим резревама. Али су његове наде пропале: 2. и 3. бугарска дивизија су се, без борбе, систематски повлачиле у два правца: ка Црној Реци и ка Вардару; бугарске резерве јаке као три немачке дивизије, нису се никако бориле. Немачке трупе које су недавно биле још појачане приспелим батаљонима из Румуније, нису саме могле да затворе брешу. Антанта је могла слободно да сиђе ка северу у долину Вардара у правцу Криволака.

„Доцнији покушаји да се организује отпор, остадоше такође без успеха. Бугарска војска је отишла својој кући. једино су Бугари који су се налазили под непосредном немачком командом, између Преспанског језера и Црне реке, имали у почетку боље држање. ЕР |

„Још 16. или најдаље 17. телеграфисао је ђенерал Луков, командант трупа на Струми, Краљу Фердинанду, да је приморан

ту Начелник Француског Главног Ђенералштаба. 2) Сви су датуми по новом. 8) Курзив је наш.