Ратник

10 РАТНИК

нији (3 српске и две француске: 17. колонијална под ђенералом Ргипеаџ, и 122. под ђенералом Тораг; остале три дивизије, и коњичка дивизија биле су у другој линији, одмах позади прве, како би биле спремне свакога момента да отпочну гоњење непријатеља и експлоатацију победе.

Али густина наших трупа није била иста на целој овој ширини од 30 км. На фронту Добро—Поље Сокол, где је требао да се изврши први пробој, налазиле су се две француске дивизије у првој линији и две српске у П, са главном масом артилерије. Ту је имала да се одигра најважнија улога.

Такав моћан и страшан нападни инструменат био је готов за дејство. Задахнут силним моралом, он је с нестрпљењем очекивао заповест за ударац. Тешко оним непријатељским трупама које судбина стави према овој страшној сили. Оне су унапред принесене на жртву, ако њихови команданти нису добро опрезни.

Да видимо сад шта је непријатељ могао да противу стави овој страховитој претњи.

Као што је већ речено, обостране снаге на целоме фронту биле су једнаке. Непријатељева Врховна Команда могла је дакле имати на расположењу довољно резерава да на време противстане нашој офансиви.

Нема сумње, непријатељ је ову офансиву очекивао; то и Лудендорф потврђује. И поред мера које смо ми предузимали да одржимо у тајности наше припреме, непријатељ је могао лако да увиди да се нешто спрема. Јер доиста, Бугари су имали одличне посматрачнице на доминирајућем гребену, одакле су гледали наше положаје као са каквог крова. Било је и неколико дезертера који су им испричали без сумње, оно што су видели. С времена на време, бугарски војници довикивали су нашима: „Ви правиле путове да би се вратили кућама, али нећете проћи.“

Непријатељ је дакле знао да Савезници припремају офансиву. Он је јасно видео да се припреме врше и на српском фронту. Али, како су се оне вршиле готово свуда, дуж целога фронта, он није могао да увиди где ће баш бити главни напад, нити је могао сазнати где ће се он догодити.

Као што сам већ рекао, непријатељска Врховна Команда није никако хтела веровати да ће се главни напад извести у алписком пределу Могленице.! И ово предубеђење имало је по њега фаталних последица. Он је, у стратегиском погледу, био потпуно изненађен, ма да су непријатељске трупе на фронту пробоја очекивале да буду нападнуте. Непријатељска Вроховна Команда сматрала је напад великим снагама на гранитни зид који се издизао из долине Могленице за нелогичан. Она је пре рачунала на какву локалну акцију, као што је већ вршене на Добро Поље у 1917. години.