Ратник

нашу душу, потиче из осећаја дубоке оданости којом сагнуте главе пред олтаром Божјим тихим шапатом али прожмани расположењем радосног задовољства исказујемо Му захвалност, што је нашу ранију молбу удостојио услишити. Другим покретом уздигнуте главе управљамо погледе на подмладак лозе Карађорђеве и Петра Великог, кличући Му: да га сваком срећом благослови Бог!

А трећим, најузбудљивијим покретом,

душе понављамо своју заклетву, коју смо на Крст Часни и Свето Јеванђеље положили: заклетву верности своме Краљу, додајући једну нову, исто тако свету, исто тако искрену, исто тако витешку заклетву, да ћемо Његовом Сину бити верни, одани и пожртвовни као што смо данас и до краја Њему !

То ће бити Његова срећа. То ће бити Његова снага. То ће бити Његова будућност !

Али то ће уједно бити срећа, снага и будућност свију нас, који сачињавамо овај вековима најнесрећнији, али кроз векове најјуначнији европски народ српскохрватскословеначки. У нашој слози једна ће нас сабља бранити, једно ће нас уздање одушевљавати, један ће нас циљ извести на висине на које су се успели и други народи, запојени слогом у' борби, чврстином у слози и верношћу једног према другом — а то ћемо и ми чинити