Ратник

О ПРОБОЈУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА 5

Свега: 252 батаљона, 50 ескадрона, 1271 топ и 1765 митраљеза. —

Значи: да је непријатељ био јачи са 27 батаљона, а слабији са 95 топова, 68 митраљеза и 29 ескадрона. —

На фронту Српске војске, где је требало извршити пробој непријатељ је имао: 46 батаљона, 225 топова, 3 ескадрона и 24 аероплана. Из пешадије били су: 10., 29., 30., 32. и 80 пук, 2 чете 28. пука, 1. батаљон 48. пука, 3 батаљона 43. пука и 1 аустријски батаљон. —

Према овим непријатељским трупама, ми смо имали: 55 батаљона, 314 митраљеза, 263 топа и 8 ескадрона _ Пошто је то за пробој фронта било мало, да би се постигао решавајући резултат, то су доведена појачања са осталих делова фронта, те смо имали: 75 батаљона, 756 митраљеза, 2610 пушко-митраљеза, 580 топова, 18 ескадрона и 81 аероплан. —

Пошто је целокупни фронт, на коме је требао да се изврши главни напад износио 30 км. то је решено да се исти сузи и да се "изврши на фронту П Српске армије од „Сокола“ до „Кравичког камена“, и то износи 9 км. а да се ту сконцентрише 5 дивизија.

Према Шумадијској дивизији, јачина непријатеља, по последњим подацима, била је: 32. и 80. пешад. пук и 3 чете пионера. Од 32. пука била су два батаљона у 1 борбеном реду на Запад. Ветренику“ а један у пуковској резерви позади „Слоновог Ува“, а 80. пук са два батаљона на „Ист. Ветренику“ — „Гола Рудина“,

а један батаљон у дивизиској резерви на „Тополцу“. Штаб 32. пука на „Малом Кукурузу“ северно од коте 1743; штаб 3. Балканске дивизије у с. „Алшару“.

Јачина пешад. пукова око 1500 пушака, са 4 митраљеске чете од по 8 митраљеза.,

Од рововских оруђа имали су 4 велика мерзера 175мм. и 6 малих од 75мм. и 10 бацача граната — тежина гранате око 3 килограма.

Фронт Шумадијске дивизије тукле су ове непријатељске групе артилерије:

1) „Голо-Билска“ група од две батерије брдских топова 7Т5мм. пласиране на 4 места по два оруђа.

2.) „Ветреничка“ група од: 8 хаубичких оруђа 105мм. пласирана на два места по два, а на једном 4 оруђа и 6 пољских оруђа. Ова група тукла је већином суседне одсеке, и то анфиладном и леђном ватром, а фронт „Зап. Ветреника“ није могла тући.

3.) „Кравичко-Добропољска“ група, тукла је „Запад. Ветреник“ а нарочито анфиладном ватром „Безимену Косу“. Имала је 4 пољска оруђа, 2 хаубичка 105мм. и 4 хаубичка 120мм.

По општем плану за напад пробој је требао да се изврши на фронту Српске војске, а главни напад на фронту наше 11. Армије, а са намером: