Ратник

ШУМАД. ДИВИЗИЈА НА СОЛ. ФРОНТУ 119

су се око виса Кравице и Зубара.“ Тим најосетљивијим правцем, пошто су извршиле свој задатак трупе Шумадиске дивизије дејствовале су за рачун 17. колонијалне дивизије.

Ово је најбољи доказ, да је Шумадиска дивизија највише допринела да се добије битка и то не на Добром Пољу, већ на Ветренику, јер је на њеном правцу пало прво пресудно решење, што је натерало непријатеља, не да осдтупи, већ да бежи у паничном страху испред трупа Шумадијксе дивизије као и да најзад попусти и одступи испред суседне Савезничке дивизјије (17. колонијалне).

Брижљива студија терена, врло добро упознавање непријатељског положаја, припрема напада и спрема трупа за напад заслужују похвалу.

Погодно изабран нападни правац и чување у тајности тога избора створили су изненађење код непријатеља, јер је на главном правцу напада (леве колине) Шумад. дивизије био само један батаљон у 1 борбеном реду и један у пуковској резерви, а на правцу напада десне колоне било је у 1 борбеном реду 3. батаљона без једне чете што значи, да је од наше стране постигнуто начело надмоћности снаге (6 батаљона противу 2) у решавајућем моменту и на решавајућој тачци, чиме је постигнуто и изненађење у тактичком погледу,

Шумад. дививзија својом санагом и успешном акцијом прва је отворила капију на непријатељском положају и дала могућности Југославенској и Тимочкој дивизији да предузму енергично гоњење непријатеља, који је после непуних 14 дана капитулирао и молио за примирје.

Велика заслуга за овај успех припада њеном вредном енергичном и способном команданту покојном ђенералу Петру Мишићу.

Кратак поглед на сперације савезничких војсака од Солуна до Суботице

Ове операције према постављеном циљу, припремања за извршење, начину извршења и постигнутим резултатима за врло кратко време, заслужују нарочиту пажњу, да се и у детаљу простудирају. Но ово се оставља историчарима и онима који имају све потребне податке.

За непуних 15 дана смелим маневром побеђена је бугарска војска од 600.000, на положају веома солидно утрвђеном и натерана да моли за примирје примајући све постављене услове. Савезничке војске заробиле су преко 80.000 војника и више од 800 топова као и много другог материјала. Капиштулаџијом Бугарске блок Централних Сила почео је да се распада.

За 15 дана Српске трупе уз припомоћ Савезника прешле су око 200 километара. Укупно за 45 дана прешле су преко