Ратник

· 120 | РАТНИК

. 600 километара, потукле бугарску војску, једну аустријску и три немачке дивизије. Ослободиле Србију и загрозиле АустроУгарској осетно дејствујући да се распадне и Италијански фронт.

Својом појавом на обалама Дрине, Саве и Дунава, Српске трупе заљуљале су трошну и на вештачки начин одржавану Аустро-Угарску монархију, и прешле преко тих баријера и ако су сви мостови били порушени, ослободили своју браћу по крви

_и језику: Србе, Хрвате и Словенце. Натерали Макензенове Армије да напусте Румунију. Турска је капитулирала као и Мађарска; Чехо-Словачка и Пољска прогласиле су се независним државама.

Ово нису могли предвидети ни политичари Виљемови ни Карлови, јер су своју моћ прецењивали, заборавивши да освајачи туђих земаља, који мисле да је право само у сили — бедно свршавају у ропству, јер су све културне државе устале за одбрану права и правде, противу силе и насиља и на крају крајева, концем октобра месеца 1918. године срушиле Виљема и Карла, као што је Наполеон срушен 1815. год. Ватерлоа. Да је успех Савезничких војсака од Солуна убрзао слом Централних Сила, види се и из писма, које је 20. септембра 1918. године маршал Хинденбург упутио принцу Максу од Бадена, царском канцелару, да неизоставно треба повести преговоре са Споразумним Силама због пробоја Македонског фронта п уртошка резерви на западном фронту.

У овој завршној борби Европског рата малена Српска војска у пробоју као и гоњењу, јединствено је одиграла своју улогу не штедећи своју снагу. Она је уређивала помоћне основице, нити је очекивала храну и остало из позадине, нити је тражила. одмор, већ је херојски јурила за непријатељем, нападјући га без обзира на његову јачину. Она није питала колико је јак непријатељ, већ где је непријатељ!!

За непуна два месеца (од 2. септембра до 31. октобра) Српска војска прешла је под борбом око 650 километара, избила до Суботице и обележила границе нашег триоменог народа, односно наше садање Отаџбине.

Ово гоњење од стране Српске Војске у 1918. години долази на друго место у Историји Светских ратова, после чувеног гоњења Александра Великог по добијеној нитци над Персијанјанцима код Гаугамеле (Арабеле).

Проливена крв и поднете материјалне жртве од стране Српско Народа нису у потпуности награђене,јер још има наше браће на западу, северу и истоку, који са стегнутим срцем завидно посматрају златну слободу, економско и културно јачање своје браће у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаџа, не под династијом Хабзбурговаца, већ на челу Карађорђевића, свога Краља по крви и језику.