Ратник

138 РАТНИК

НАПОЛЕОНОВО ИЗГНАНСТВО И СМРТ НА СВ. ЈЕЛЕНИ“)

Као што је познато Наполеон се имао после пропасти на Ватеролу по решењу савезничких посланика сматрати као европски заробљеник и као такав послат је на Св. Јелену, једно усамљено острво у Атланском океану.

Лађа на којој се укрцао звала се Нортемберлент. То је био ратни брод са 70 топова, и њега је пратила читава ескадрила, ескадра. На пут се кренуо 6. августа у 2 часа и после пута од 74 дана приспео је у пристаниште Св. Јелене 15. окторбра.

У пратњи Наполеоновој било је 51 лице. Између осталих на истој лађи били су ђенерали: Савари, Лалеман, Бертран са женом и троје деце, Монтогон са женом и врло малим дететом и државни секретар Лас Казас. Ђенерал Гурдон пак, његов лични ађутант, полсат је на једном броду с писмом принцу регенту. Остала пратња Наполеонова била је на једној корвети.

Св. Јелена је дакле сматрана као егзил Наполеонов. На овом острову одређено му је место Лонгвуд за стално пребивалиште. Па и доласком чак на ово острво Наполеон није престао мислити на повратак у Европу имајући пред очима непрестано пример соје стодневне владе по његовом првом напуштању Француске 1814. год. Због тога је на овом острву обраћена нарочита пажња на свако његово кретање нарочитом организацијом страже дуж целе обале око целог острва, док му најзад 1820. год. није прекраћено свако дуже кретање од 11 км. од Лонгвуда.

На овом месту за све то време Наполеон се посветио искључиво писању својих мемоара. Свакако да му је ово ропство врло тешко падало и да га није могао тако лако сносити, те се због тога нарочито био окомио на Енглеску, против које су Бертран и Монтогон слали европској штампи читаве чланке под својим подписима, но које им је диктирао лично сам Наполеон.

Али и поред свега тога он у једном од својих списа налази као неку врсту нарочите дражи у овом мучењу на Св. јелени. Тако на пример, каже Лас Казасу: „Ми смо мученици за једну бесмртну ствар. Милиони нас оплакују. Француска за нама. уздише, а слава је у црно завијена. Ми се овде боримо против угњетавања богова, а жеље, наша су награда. Па и несрећа има своје јунаштво и своју славу. Мојој кајијери надостајала је зла коб. Да сам умро на престолу у облацима моје свемоћи, ја бих за цео свет остао као једна загонетка, те би се тако, благодарећи несрећи, о мени и мислило“...

ж)у Из дела: Маројеоп 1. Раз Егмасћеу дег Мојкег. Моп дг. Јипио. уоп РНисК.