Ратник

НОВОСТИ и БЕЛЕШКЕ 145

свој карактер пешадиске трупе. У место четири пешадиска пука, које је она имала пре рата, имаће их свега три; али у другим родовима војске она ће се, напротив, јако повећати. Ако дивизија од коњице треба да има свој ескадрон, као и прелратних година, она ће од артилерије, у место три, имати сад пет дивизиона (од којих су два тешка), њена пионерска чета повећаће се са још две (од којих је једна телеграфска);: дивизија ће се појачати једном аеропланском ескадрилом и једном балонском четом.

Додајте, да се и сам пешак преобразио. Пешак је од Светског рата био скоро свуда само две ноге, које су носиле пушку и једну торбу. „Пешадија, понављало се по Наполеону, добија битке својим ногама.“ Пешак је сад и митраљезац, и бомбаш, и пионир, и послужилац пратећег топа. Сада, пешадија добија битке својим ватреним машинама.

Савремена дивизија добила је састав, који су препоручивала искуства Светског рата; у њој је смањен број пушака, али је повећан број машина. У осталом, дивизија је. постала трома. Да би боље одговорила свом карактеру бојне јединице и трупе свих родова војске, решили су да је крсте „линијска дивизија“. Могла би се исто тако добро назвати „тешка дивизија“, у супротности према „лакој дивизији.“

Пре 1914. год. коњичка дивтзија беше код Француза руковођена традицијом „борбе на коњу“. Коњичка дивизија беше сматрала коња као нарочито средство акције. Она је тражила удар, јуриш, борбу прса у прса сабљом (хладним оружјем). Искуство из 1914.—1918. је убедљиво. Оно није дало право: удару, јуришу, борби прса у прса сабљом. Оно је показало да се коњици од других родова војске има придати: пушка, митраљез и топ.

Коњичка дивизија била је, у прошлости, орган извиђања, извештавања и обезбеђења на великој даљини. Називали су је: „око војске“. У савремености, аероплан је заузео њено место. Осматрање непријатеља не врши се више са земље; оно се врши са висине, из ваздуха.

Али од својих прошлих дужности коњица је сачувала оне дужности које су јој припадале у самом боју. Да делује на једном крилу или у једном међупростору, да заштићава повлачење и врши гоњење, још увек остаје њена дужност. Само је измењен начин деловања. У сваком од ових случајева треба рачунати са непријатељским митраљезом и са његовим рововима. Ни овај митраљез, ни овај ров, не могу се ућуткати, нити се могу демолирати коњским копитама. Против њих треба дејствовати ватром.

Од 1914. год. коњичка дивизија појављује се као ватрена

РАТНИК св. Х. 1923. 10