Ратник

146 РАТНИК

врло покретна резерва, која свуда пролази, која се ослобођава путева, која пређе велике просторије за врло кратко време, која се креће непријатељу сасвим развијена и која се може врло брзо раширити на дугачким фронтовима. Коњ је сада само срество за пренос. Борба пешке постаје правило.

На овај су начин оперисали француски коњички корпуси у Мондидијеу, Кемелу, Шато-Тјери у незгодним моментима кад је требало журно запушити рупе; на овај је начин француска коњица дејствовала у јесен 1914. год. после битке на Марни; она је постепено развијала, од Ене до Фландрије, завесу пред Немцима, очекујући долазак енглеске и француске пешадије. Ова је коњица, у осталом, била наслоњена на батерије и батаљоне, који су били транспортовани брзим срествима; она је дејствовала са њима у пријатељској сарадњи.

Тако се оцртала, потом се развила, у светлости догађаја, идеја једне бојне јединице која би била састављена из трупа свих родова војске, као „линијска дивизија“, али која би се разликовала од ње бесконачно већом покретљивошћу. И то је било порекло „лаке дивизје“, брачна веза пешадије и коњице, прилагођена на данашњи начин. Лака дивизија, у француској организацији, највећа је новост.

Пројект закона о кадровима предвиђа пет оваквих дивизија и за сваку: шест пукова коњице, пешадије и инжињерије транспортованих на аутомобилима, велосипедиста, авијатичара, коњичке артилерије, митраљезе на оклопљеним аутомобилима, очекујући брза борна кола и носећу артилерију.

Претпоставимо, да десет полубригада ловаца (пешке) буду употребљавани „и додавани овим дивизијама, дакле по једна брибригада на дивизију. У овој претпоставци, француске лаке снаге образовале би једну целину крајње покретну и јаку око 50.000 људи, имајући 20.000 пешака, 22.300 коњаника, 3.000 артилераца, 500 инжињераца, 1400 људи из ваздухопловства и 1800 људи за позадинску службу.

32 линијске дивизије, 5 лаких дивизија, 2 ваздухопловне дивизије, то је гранична армија за битку, а, да би је ојачали, за њом се налазе моћне стратегијске резерве (артилерија, борна кола, итд). Све ово у јачини око један милион људи, моћи ће се за неколико дана бацити преко Рајне.

Коњ и гасни рат. — Питање о употреби коња у будућем рату, у зони где се отровни гас може употребити у великим количинама, од највеће је важности. Ово питање интересује нарочито артилерију линијских дивизија коју, као што се зна, вуку само коњи, а тако исто и коморе пешадиских пукова. Да бисмо усталили идеју по овом питању, ми ћемо се инспирисати једним врло интересантиним чланком објављеним у Војном ветеринарском прегледу, од Марсенака ветеринарског мајора на Војној,