Ратник
152 РАТНИК
покрета. Треба у осталом све предвидети, тј. да преношење извештаја између артилерија и пешадије може бити пресечено. У овом случају, артилерије би могла известити претпостављене команде, да је она свршила тражено гађање и овај извештај био би достављен маневарским судијама жицом руковаоца маневара.
На овај начин, многе би се невероватности избегле у погледу кретања. Али има и других узрока погрешкама. Један од најглавнијих је у потрошњи муниције, која често превазилази, ако се на то не пази, количине са којима јединице располажу.
Од артилерије се врло често траже гађања са врстама муниције, које она у ствари не би имала увек при руци. Ове се погрешке у осталом могу лако одклонити, ако се стално устале количине и врсте муниције с којима располажу батерије, као и тачке на којима се ове муниције налазе у почетку маневра.
Извесно је да имаидругих узрока погрешкама, али отклонимо, што раније, оне које смо назначили и све ће ићи добро. Ови узроци погрешкама су, доиста, најважнији: оба нарочито утичу на брзину напредовања у маневрима. Отклонимо их, и брзина напредовања постаће разложна, јер ће се она вршити, по приближним губитцима, као да је било куршума и артилериских зрна.
Премештање једне велике јединице теретним аутомобилима у непријатељској земљи. У Га Ргапсе Мапе од 19. августа француски пуковник О. Б. поставио је ово питање:
Како треба осигурати безбедност, за време једног дневног марша, једне линијске дивизије, која би се кретала из просторије А, само једним путем, у непријатељској земљи, у просторију С, која је око 80 километара далеко од А, где треба да приспе, по подне, један корпус од три лаке дивизије, које су се кретале из просторије Б, налазеће се између А и С2
Пут за кретање претпостављен је у добром стању или повољно поправљен и обезбеђиван у непосредној близини ешелонираним одељењима, које је давала линијска дивизија. Целокупна је јачина ових одељења један ескадрон коњице, два или три батаљона пешадије и дивизиски пионири.
На ово интересантно питање, пуковник 0. Б. даје ово решење: Најпре посматрајмо службу ваздушног обезбеђења.
Да би се осигурала ова служба, очевидно треба располалагати, — сем митраљеза против аероплана, који би, претпоставимо, летили ниско, а које би митраљезе употребиле трупе у теретним аутомобилима, — знатним бројем противаеропланских батарија, као што ће се лако увидети из овога: