Ратник

НОВОСТИ и БЕЛЕШКЕ 153

Треба рачунати за погодну одбрану најмање једну противаеропланску батерију ради заштите сваких 5 километара пута против ваздушних предузећа. У осталом није никако потребно да се заштићава цео пут. Довољно је да се заштићава, у сваком тргнутку, цела аутомобилска колона, која је дугачка тридесетину километара. Претпостављајући, да се серија противаеропланских батерија, распоређених дуж пута, може премештати сваког сата, довољно је, у почетку, да се располаже батеријама на дужини пута од 30 километара, више 15 километара, свега 45 километара, ако се узме брзина 15 кипометара на сат за аутомобилску колону. Према овоме треба употребити 10 противаеропланских батерија или још боље 4 групе од 75 мм. противаеропланских топова. Потреба оволиког броја батерија, које су и саме више или мање изложене, показује како би требало претпоставити да аутомобилска колона маршује првенствено ноћу. —

Испитајмо сад служсбу обезбеђења на земљи.

За време дана, оделења непосредног обезбеђења, везана за пут, не би очевидно била довољна против озбиљног непријатељског предузећа. Греба моћи да се то парира: евентуално јачим средствима. Да се то оствари, треба правилно организовати сталне побочнице у недостаку покретних побочница, пошто, по претпоставци, линијска дивизија располаже само једним путем.

Сталне побочнице, зацело, абсорбовале би, са оделењима непосредног обезбеђења пута, готово целу дивизиску пашадију, а овај је резултат очигледно абсурдан. Треба, дакле, тражити друго решење, а оно је ово:

Између полазне просторије А, до на десетину километара до искрцавајуће просторије С, требало би устројити, на сваких 15 до 20 километара, 4 или 5 телефонских станица, и поред сваке од њих поставио би се један представник команданта дивизије, који би и сам у скоковима напредовао с једне телефонске станице на другу.

С друге стране, линијска дивизија поделила би се у јединице, које би могле, евентуално, бити довољне (пешадија и артилерија). Најзад коњички обезбеђујући делови, везани телефонски са поменутим телефонским станицама, могли би известити о евентуалном приближавању непријатеља. По добивеним извештајима од коњичких оделења, представник команданта дивизије, пошто је што пре реферисао команданту дивизије, пустио би да прођу колоне, извештавајући о томе следеће станице, или би задржао, да га упути на положај побочнице изабрат унапред, један део колоне, који је сразмеран важности јављеног напада и његовом удалењу од пута. Ова