Ратник

„

О ПРОБОЈУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА 13

спремљеном плану. Аероплани су цео дан корегирали ватру и осматрали њено дејство; али је јак ветар ометао ову припрему, а мање рововске бомбе ретко су експлодирале, јер су услед јаког ветра падале оживалним делом на земљу.

Непријатељ изненађен овако јаком ватром на целом фронту, почео је такође дејствовати артилеријом, али кад је видео да наша артилерија не престаје, он је (сигурно у интересу штедње муниције) постепено обуставио ватру и повремено слабије одговарао. И наше тобџије нису у почетку јаку ватру отварали (сигурно што су и они научили на штедњу), док су француске батерије дејствовале тако силном ватром, какву до сада ми нисмо чули ни видели. – Видећи ову разлику, наши пешаци су протествовали, те је и наша артилерија почела да гађа како треба. Артилеријска ватра са наше стране била је заиста ужасна, само пред фронтом мога пука гађало је 48 оруђа, од којих 18 тешких, а ватра је била већином сасређена на „Редут“ и „Троугласту шуму“, тако да смо ми у нашим рововима једва издржавали ужасне и непрекидне експлозије.

У почетку су тобџије сами изабрали циљеве за гађање, но пешачки официри из стрељачког строја, са артилеријским осматрачима и одржачима везе, постепено су регулисавали ватру, сваки на свом делу фронта, тако да је око 10 часова почело да се гађа прецизно. Тек сада је почела права ураганска ватра и ми смо са уживањем посматрали, како се руше непријатељски ровови, осматрачнице и митраљеска гњезда. Сви су били убеђени, да ћемо непријатељску 1 линију лако заузети.

По причању заробљеника, они су из почетка мислили да је то обично бомбардовање, те су се склонили у пасивне заклоне, но када је наша артилерија почела да руши ровове и заклоне, и да пуна зрна и парчад падају свуда, нису више смели ни да се помоле из пасивних заклона, где су многи претрпани; телефонске везе су им одмах покидане, ни с ким нису имали везе нити су знали шта се дешава на осталим деловима фронта; нико им није могао прићи ни из сусества ни из позадине, те од почетка бомбардовања ни хране ни воде нису добили, нити их је и један старешина могао обићи.

На „Безименој Коси“ командир 6 брдске батерије, храбри мајор Веља Вељковић, био је пласирао сва четири топа у нашем стрељачком рову и за све време артилеријске припреме почео систематски да руши зидана митраљеска места Бр. 1, 2 и 3 гађајући на даљину од 150—300 м. и успевао је, да са сваким метком погоди и скида камен по камен са митраљеских заклона. Ова се батерија морала да пласира у стрељачком строју, јер ни са које друге стране не би могли да се поруше они митраљези, који би, да су остали читави, потпуно запречили наступање ка