Ратник

О ПРОБОЈУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА 19

У 10.15 часова 1. батаљон је заузео „Слоново Уво“, упутио патроле у извиђање, па предузео уређење батаљона на'положају, а у 10.30 часова и 2 батаљон је изашао на гребен „Источног Ветреника“, источно од „Слоновог Ува“. Пуковска резерва била је испод „Слоновог Ува“.

За непуних 5 часова 12. пешад. пук је у потпуности извршио свој задатак и тиме начео Солунски фронт, отварајући врата за Отаџбину, приносећи највише колосалном успеху на Солунском фронту, чије су доцније последице унитшење и капитулација Бугарске, распад Аустро-Угарске и у опште свршетак Европског рата у корист савезника.

У то време Французи још нису кренули напред, а 11. пешад. пук имајући доста успеха припремао је напад на „Чеп“

У 10.55 часова Командант 2 батаљона јавља, да непријатељ повија крило од „Крвавог Зуба“ и „Два градића“, те је Командант дивизје наредио да десна колона притискује у правцу „Голе Рудине“, а да мој 2. батаљон са две чете притискује у правцу „Крвавог Зуба.“

У 11.37 један вод ! батаљона изашао је на ћувик северозападно од „Слоновог Ува“, а 11. пук са две чете 2 батаљона 12. пешад. пука избија на „Западну Рудину“.

У исто време Командант 1. батаљона јавља, да се један непријатељски батаљон прикупља у потоку „Поројском“, и изгледа да је ту био у биваку; наредио сам, те су цело митраљеско огелење 1. батаљона и два вода пуковског митраљеског оделења, пласираног северно од „Слоновог Ува“, једновремено отворили ватру на овај батаљон, који је сад вршио постројење. За неколико минута није више било тог батаљона, разбегли су се на све стране.

Од овога момента пред мојим пуком више није било непријатеља, и када сам видео ову сјану победу, да би се иста што пре искористила, тражио сам од дивизје да упутим две чете да помогну напад на „Крвав Зуб“, а две чете да заузму „Борову чуку“, те да би олакшао и 11. пуку и Французима; а да се Тимочка дивизија одамах упути у гоњење. Одговорено ми је, да ја чувам добро оно што сам заузео. Па ипак, да бих то очувао, наредио сам 2. батаљону, да са већ одређене две чете врши што јачи притисак на „Крвав Зуб“ а вод из 1. батаљона, који је био на „Ћувику“ северо-западно од „Слоновог Ува“ да иде на „Борову Чуку“, а да на „Ћувик“ дође цела чета ради осигурања левога бока. На „Боровој Чуки“ није било непријатеља, вод је изашао и видео да непријатељ у групицама оступа испред 17. француске дивизије.

О овоме сам известио дивизију, те је онда наређено да дивизијска резерва од 2. батаљона Х. пука изађе на „Борову Чуку“ и да гони непријатеља ако одступа, а ако не одступа да се не ан-