Ратник, 01. 11. 1923., стр. 228

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 223

непријатељ несумњиво бранити. Све ово не рачунајући и потпуно чишћење три или четири паралеле и сувише је.

На послетку, батаљон ће се наћи испред врло јаког положаја који сачињава: „Узвишица Млин“ и село Лоавр. Он их мора да осваја нападом са севера, ма да је се вежбао за напад са запала. Када се процене све ове околности под којима има да ради 3. батаљон онда се поставља питање: како је смео командант пука дати овај задатак само једном батаљону,

Одговор је прост:

Требало је имати дубоку веру у нападну способност и моралну силу овог батаљона, а његовог команданта нарочито.

Заиста када је командант 133. пука требао да изабере батаљон за извршење тако тешког задатка, он није дуго оклевао. Изабра трећи батаљон јер је њиме командовао одличан војник искусан старешина, вођа људи, организатор прве врсте, а тај командант се звао мајор Пишон.

Мајор Пишон добивши ову заповест за рад батаљона са своје стране није се заваравао судбином која га чека. Али пошто је он почаствован тиме, што су се њему обратили, он то прими у име својих подчињених (официра, подофицира и војника). Његова прошлост јамчила је, да ће моћи ово да изврши.

“~. Карактеристичне црте команданта 3. батаљона

Пре но што би прешао на излагање саме операције која је додељена овом батаљону генерал Биа врло лепо износи карактеристичне црте за све старешине овог батаљона, као и једну општу оцену о војницима.

Незгодно би било скраћивати ма шта из овог описа, јер мислим, да ће то користити нашим официрима да при описивању борбеног рада својих једница не губе из вида све особине њихових официра и подофицира.

У овом описивању изнећу прво о команданту батаљона мајору Пишону. Изашао јеиз њихове војне школе у Сомору као први. Каријеру је почео као коњаник. До 1914. године имао је већ 10 ратова у француским афричким колонијама. 1896. године беше још подофицир.“ Да не би излагао све борбе где је се нарочито одликовао у Африци рећи ћу: да је 1900 године за одличан рад наредбом команданта „Афричке војске“ предложен за „Орден легије части“ а пре тога је добио високо одликовање „Војничку медаљу.“

Пре рата 1914. године његове рђаво лечене ране присиле га да као поручник тражи пензију пре времена. Кад је отпочео рат он постаде убрзо капетан и би придодат штабу једне дивизије. Одмах је показао своју неустрашимост када је 4. новембра 1914. године, био одређен да прати операције једног пука.