Ратник, 01. 11. 1923., стр. 231

225. ОСРАЖТНИК

„

сваком погледу одличан старешински кадар. Губитак командира четних — актив. официра јако смо осећали; то је зло било и код већине војсака у светском рату.

„Виђа се најчешће, да и код старешина, кад заузимају положаје који не одговарају њиховом чину, да ипак потпуно достојно отправљају дужност с само треба познавати њихове способности и имати такта. И заиста мајор Пишон, јамчио је за њих, никад се према њима није осорљиво понашао.“

Писац нам даје ове податке о официрима:

„а) Помоћник команданта батаљона капетан Мартен. Пре рата био је заузет радом у трговини. У рат је ушао као резервни потпоручник, али је тек у војсци нашао свој право позив. Свака нова борба износила је на видик његов дух и војничке осбине. То беше он, који вођаше батаљон у јуришу на Бушавеси; то беше он што улеваше војницима дирљиво поштовање о коме смо ми мало час учинили само наговештаје, то беше он који само са тачношћу, скромношћу, оданошћу, али и примерном истрајношћу беше други у батаљону у коме је пре тога био командант. „Ово је тип за дивљење својим војницима, чију величину моралну не би припознали, па и сами не би то осетили, да нам то рат није открио.“

" б) Командир 9. чете био јепоручник —- територијалне војске Лешер, који је по својој молби прешао у активну војску, а што је јаче означавало да у њему има борбеног осећања!). Као помоћнике имао је два потпоручника — Возона и Болџа, једног наредника и једног поднаредника. _ Везен беше стари подофицир на поновном року а до официрских еполета дошао је после битке на Соми, где су његова храбрости војничко искуство привукли пажњу осталих. Водећемо га 16. априла, где командује четом, замењујући рањеног Лешера. Искоришћава једну добру прилику, и по својој срећној иницијативи расправља једну мучну ситуацију. Болце беше стари студент из класе 1916. год. жива ватра и бујица пун храбрости и умешности.) |

ву Десета чета је под командом капетана Кено студента примљеног 1914. године у Есоје Могтаје гирепешге. Официрски приправник у мају 1915. године, а затим својом спремом општом и војничком добијао је постепене чинове: потпоручник, поручника, и капетана.

Његови водници су потпоручник Крози-е студент, војник ђак из класе 1916. у борби од октобра 1915. године. Два су му брата већ била погинула у рову, па ма да се могаше склонити из борбеног окршаја он то не хтеде. Ваљан до крајности:

ђ) Рањен 16. априла. ») Титуларни од уласка у. активну војску.

У