Ратник, 01. 11. 1923., стр. 230

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 225

„Нека буде све тако како кажете -- ви, који нас волите -- да нећемо учинити ништа бескорисно и штетно. Ја одговарам за мој батаљон ако успе ући у организацију непријатељског положаја. Али је потребно прво да он успе тамо ући. Ако не добијем од артилерије потпуно рушење, и прављење бреша На препреци коју ја сматрам за потребну, ја вам се кунем, да нећу дати ни једног војника да изађе из својих ровова. ја ћу отићи напред сасвим сам, али ћу забранити да ми следују!“ У последњим данима пред битку видимо где тражи са упорношћу и на крају успева, да добије такво гађање артилерије које му омогућава да може потпуно савесно наредити напад, и да не тражи од својих војника да учине ма какву „жртву бескорисну.“

Ове речи мајора Пишона показују оно што тражи и наша Ратна служба: добровољан пријем одговорности и иницијативу рада. Али, он показује овде и одлучност и прво тражи све, да му се учини да би могао извршити заповести, тј. да му се испуни оно што је потребно. То је командантска храброст — да од својих војника тражи све, али исто тако и од својих претпостављених. да се и његовим предлозима изађе на сусрет. — Мислим, да су често пута многи официри били жртва своје неодлучности, да одлучно траже оно што треба да им се учини. Верујем да ће многи помислити, да је ово негирање војничке дисциплине и неизвршавање стриктно добивене заповестиг Не, баш ти команданти, који имају храбрости да својима претпостављенима отворено кажу и траже, да им се прво пружи оно, што је могућно, јесу прави војници, јер добро мисле „не желе да учине бескорисну жртву.“ А кад им се све учини, што је за ту прилику могућно, уверен сам, да ће они славно извршити задатак или погинути.

то. Остале старешине официри у 3. батаљону

Старешине овог батаљона биле су достојне свог команданта, али су били малобројни. Изузев капет. Мартена и једног командира чете, нико није имао чин који је био стварно везан за положај на коме је био. још одавно није се говорило да су четама командовали капетани, а исто тако наредници често пута замењивали су поручнике, поднаредници или ђаци аспиранти воднике, па шта више и ова места нису била попуњена са титуларним, већ са заменицима. |

Зар ова слика старешинског кадра у овом француском батаљону није била скоро редовно стање код нас у српској војсци у ратовима од 1914—1918 године. Били смо срећни само у балканским ратовима 1912—1913 године, да имамо потпун у

Ћ) Извод из бележака потпуков. Бодрана. РАТНИК, св. ХР—ХП. 1923. | 15