Ратник, 01. 11. 1923., стр. 233

228 РАТНИК

в) А војници! То беху највећим делом сељаци. 50% беше из Јуре Ронске и Савоје. Они припадаху планинцима. Солидни, издржљиви навикунти на разне незгоде природне, мало фаталисти, спори у својим покретима, али увек готови да се ухвате у коштац. Остали су родом из Бордо-а и Тулузе. Ови јужњаци показивали су се у свако доба насмејани, лепог понашања, кицоши, весели у опасностима, ма да су знали куда иду и ко их води, истрајни потпуно, под условом да се добро употребе.

Сви, ма да заморени дугим очекивањем напада, беху са олличним моралом.“

Ово је врло добро опажање пишчево, јер су многе старешине биле нехатне понекад за овакво старање, кад наиђу на овакве тешкоће, али се то после светило свима, а њима нарочито, јер од такве трупе не може да се тражи много.

У борбама на Солунском фронту, без отаџбине а почев од. дана 1917. године, када је контрареволуцијом у Русији био ослабљен фронт савезнички, ми смо могли истрајати и одржати војнике само великим старањем о њима. Они су то осећали, те су и могли истрајати до давања крајњег напора у продору фронта 1918. године.

Рад мајора Пишона износи нам писац овако: „Све напоре ове врсте овог старешине примали су војници радо, са благодарношћу и оданошћу, ма да често пута то није зависило од потпуног успеха ових покушаја њиховог команданта већ гледајући и упоређујући рад суседних сектора, видели су да је иу том погледу 3. батаљон бољи од осталих.

Сви изражаваху поштовање своме команданту и кад би им он рекао, да треба нападати сви беху убеђени, да њихови животи неће бити бескорисно жртвовани.“

тт) Последње припреме

Француска артилерија поче своју припремну петодневну ватру П-ог априла и Немци одговараху на њу.

У тим припремама француске артилерије имало је доста тешкоће, а постигнути резултати нису задовољавали мајора Пишона.

Писац вели: „Сви војници и старешине интересоваху се припремама артилеријским, па су налазили да су оне доста дуге а осредње јачине.

Морал војника био је врло добар, били су убеђени да ће моћи при наређеном нападу да се дочепају страшног положаја Бримена. Једина ствар која им је по мало унела сумњу била је — слабо бројно стање — батаљон не јачи од 500 војника са. подофицирима,“