Ратник, 01. 11. 1923., стр. 234

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 229

Овде се пружа једна прилика за оцену спреме и командантске куражи мајора Пишона, а што се огледа у његовим извештајима:

„Препречна средства испод ровова Лавовских непорушена и она не допуштају изашиљање малих извиђачких патрола предвиђених наређењима команданта ради провере, да ли Немци да би избегли наш напад нису сасвим евакуисали свој први положај. Што се тиче већ извршених рушења у унутрашњости бастиона Луксембург, изгледаше да су она сасвим недовољна.“

Да би се могло боље да провери прво од ових тврђења командант 3. батаљона посла још истог вечера један вод ка рововима Лавовским. Рад тога вода овако је описао:

„Једва што је вод изашао из првих линија кад се густа занречна ватра сручи на Арколе и пушке отпочеше пуцати код непријатеља. Поручник Жанен, није могао надирати даље од 50 метара, тј. 30 мет. далеко од свога циља, ту наиђе на жицу нотпуно непорушену и допаде под пешадиску ватру чија се јачина све више појачаваше; имао је већ 6 рањених. Прво је њих траспортовао у Арколе па затим и сам у скоковима из левка гранатног у левак, а под ватром артилериском и пешачком врати се натраг. Овим бомбардовањем губитци су били у Арколе 2 мртва и 3 рањена,“

Закључак из овог извиђања био је врло јасан мајору Питону и он је видео: „Да је непријатељ увек тамо и опрезан да су и његове батерије бројно једнако јаке француским —- употребљене врло брзо и јако; а судећи по прогресивном повећању немачке ватре пешачке, значило је да и унутрашњи заклони бастиона Луксембург нису порушени, већ да су из њих браниоци постепено излазили. Далеко смо овде и сувише — писаше он — од јављеног рушења. и крајње је време да се употребе таква артилериска средства која одговарају циљу који се жели постићи ако се не жели ићи у сусрет неуспеху.

' Према томе било би опасно остати и даље у истом уверењу на сматрати рад артилерије, као што чујем на свом осдсеку као свршен за %.

Данас 13. не говорећи о рушењу које не постоји, рушење нрепрека извршено је само за У.“

Навео сам ових неколико опширнијих извештаја мајора Пишона намерно да покажем, не толико тешкоћу коју је овај ватаљон имао да савлађује при вршењу напада, већ да истакнем како је се у рату често пута у заповестима виших старешина за напад налазила ова реченица:

„Наша артилерија бомбардоваће непријатељски положај •д ... до, и после тога почиње пешад. напад.“ и

„Наша артилерија обасула је положај са „Н“ метака и пестигла успешно дејство, напад пешадијом почиње у Н часова.“