Ратник

ВОДЕНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ 19

а нарочито службом извршења војних преноса; као органи пак последње инстанције постојале су команде пристаништа, које су управљале целокупном службом у пристаништу (саобраћајна, сигнална и етапна служба, служба сигурности ит. Д.).

У Немачкој, организација управе пловидбене службе у прошломе рату разликовала се је донекле од оне у Аустро-Угарској. На првоме месту, највиша управна власт за целу земљу била је централисана у Врховној Команди, где је постојало нарочито оделење за управљање целокупном пловидбеном и железничком службом на ратишту. Сем тога и извршни органи пловидбене службе, били су многобројнији јер су постојале: војно-паробродске дирекције, Команде пловних линија и Команде паробродских станица.

У Француској, слично организацији у бившој Аустро-Угарској, целокупна мрежа пловних комуникација на ратишту дељена је на мрежу војишног и мрежу позадњег дела ратишта. Прва (предња) мрежа у погледу изввшавања војних транспората била је под највишом управом Врховне Команде (Команда позадине), а водени путеве позадње мреже искоришћавани су за војне потребе под највишом управом Министарства Војног. Њихови органи и по садањим француским прописима јесу: Комисије пловних путева (Сопитиззтоп дез уојез паутоађ1е5) и комисије пристаништа (Сопит1551015 де рог 5). “

Карактеристика је француске организације у томе, што се војно пловидбени органи старају искључиво о извршењу војних преноса воденим комуникацијама, а сва техничко пловидбена служба остаје и за време рата у рукама мирнодопских представника појединих грана техничке службе, с тим да су они у погледу експлоатације средстава за извршење војних транспората потчињени војним органима (Комесар пловне линије и комесар пристаништа). После овог кратког описа организације управе војно-бродарске службе у последњем рату код три зараћене државе, — неће бити тешко схватити принципе на којима та организација треба да почива, а који су у осталом веома слични са принципима организације управе ратном жељезничком службом. По нашем мишљењу то су ови принципи:

Први пи основни принцип управе бродарском службом у рату _есте, као и код жељезница, прелажење бродарства под војну управу одмах по огласу мобилизације. Потребу за потчињавањем бродарства војној управи у току рата, свакако да не треба нарочито доказивати али неће бити некорисно, ако се овде додирне питање начина, којим се војна управа треба да послужи при узимању бродарства у своје руке. Има два начина: или се у цело-