Ратник

238 __РАТНИК

# ж ж

Резлутат рада писац овако описује: „Дан борбе беше тежак. Од првог до последњег објекта — јер сви беху достигнути па шта више и пређени. Требало је живом снагом освјати ровове, саобраћајнице, село и бастионе, обићи и очистити више од 15 километара непријатељске одбранбене организације. Батаљон је запленио: 8 митраљеза, 6 рововских топова, 1 топ противу танкова, и многобројну количину пушака, муниције, бомби, и знатан материјал, а сем тога и 826 живих заробљеника.

Али овај велики плен је плаћен и великим губитцима: 2 официра, 3 каплара, 12 војника убијено; 7 официра, 3 подофицира, 7 каплара, и 52 војника рањена и једна каплар и 58 војника нестало. Укуни губитак 134 што значи више од четвртине јачине батаљона.“

За време доцнијих 8 тешких дана по врло ниској темпаратури и под условима за живот изванредно тешким 133 пук остао је на положају заузетом, кога је непријатељ, бесан због убитака положаја, најжешће бомбардовао.

Мајору Пишону је највише задавала бригу оскудица у старешинама и у митраљезима. Пре акције 16. априла њему је је већ нестајало два командира чете и четири водника. Дакле губитак је био 3 командира чете од четири, четрнаест водника од шеснаест. Рачунајући овде и команданта батаљона, батаљон није имао више од 8 официра од 17, које је требао имати према формацији. Што се тиче митраљеске чете она је имала 16-ог 26 убијених или рањених 1]. 349, од своје јачине, а сем тога она још и пре тога не беше потпуне јачине. Она није имала довољно људи, ни за послужиоце ни за ношење муниције.

За овакав рад 133. пука чија су два батаљона деснокрилна 20. априла сјајано завршила задатак које закашњењем Руса они нису могли потпуно да изврше 16. пук је добио и другу похвалну наредбу Армијску са добијењем знака „Топгасеге“,

А мајор Пишон2 Ускоро доби „официрски крст“ легије части. Армиска похвала и по трећи пут би му додељена. У њој би изнесена узвишепост њихових осећаја, побројане су његове изванредне војничке особине а резимишући његов лепи маневар од 16. априла овако је завршавала: „Војник без страха. Старешина вољен, поштован и слушан.“

Може бити да је овде цела тајна изванредног усјеха код Лоавра!

Приказујући ову књигу намера ми је била, да својим друговима покажем како и рад једног батаљона може бити изванредно успешан. „Лепота стила Генер. Би-а и богаство речи француског језика чини овај опис много лепшим у оригиналу. Али мислим да кад се прочита и овако у преводу и изводу свако мора рећи да заиста рад овог батаљона одлично извршен.