Ратник

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 239

Говорити о самом писцу, ја мислим да је потпуно непотребно. Он је у почетку књиге изнео своје побуде, због чега је узео овај рад у посматрање и описивање. Ја могу рећи, с погледом на рад појединих јединица у борби, да овакав начин излагања и ако је негде доста опширан, он је потпуно добар, јер се њиме добија једна заокругљена целина, те као васпитно средство за садање старешине је врло добро.

Читајући ово обазримо се на наше прилике у војној књижевности, ове врсте, а с погледом на садашњи састав официрског кора.

Ратовали смо осам година са Турцима, Бугарима, Арнаутима, Аустријанцима, и Немцима, те ако смо имали много изванредно лепих примера о раду нашем, то се има врло мало написано специјално о раду јединина до пука. Зашто је тог

Изгубили смо врло много архивских података пропашћу Србије 1915. год., и пљачкањем непријатеља за време окупације. Због ратних последица губили смо и губимо из дана у дан прерано многе ратнике официре, који би могли да кажу много о оном, што су преживели и урадили. Ово су узроци који се нису могли отклонити, вли има других које треба умањити. Побројане прилике учиниле су, те је наша војна књижевност у току рата око описивања рада појединих јединица била врло слаба. Ми смо били лишени једног моћног и сигурног средства из сопственог искуства за обучавање страрешина, те се и сада понеки служи примерима туђим.

Код нас се тек 1923. год. почело озбиљније радити на писању пуковских истороја. Али и тај посао тражи времена, способност и труд појединих лица и што је врло важно детаљна упуства за целу војску.

Обилност око израда тих историја захтева времена, да се то све објави, за све борбе од 1912.—-18. год. те ће ипак рад појединаца у овом правцу бити много бржи и кориснији.

У пешадиској официрској школи постоји предмет „Ратна Историја“ са изношењем најинтересантнијих примера у погледу тактичког рада пешадије из ратова 1912.—18. год., па и ту се наилази на извесне тешкоће око прикупљања градива.

Али како је сваки почетак тежак, тако и овде потребно ја прво сталност наставника, један утврђени систем рада и досте података па да школа преко слушаоца својих може поједине интересантне примере што брже да пренесу у трупу; иначе овај начин преноса преко школе био би најбржи.

Као једна драгоцена реткост, бар за мене, јесте појава пре две године објављене пуковске Историје другог Југословенског пука (сада 29. Благодарећи личној иницијативи тадањег ко-