Ратник

240 РАТНИК

манданта 29. пука пуковника Гргура Ристића, ово је штампано о трошку самих официра. Да би сваки војник при демобили-' зацији понео ову књигу, она је рађена на брзу руку, и треба с правом очекивати њено допуњено издање.

Према овоме да ли и како се можемо помоћи у овој незгоди и пре изласка пуков. Историје2 Ако погледамо „Службене Војне листове“ од 1917. —1921. год. ту ћемо наћи одликовања целих јединица: чета, батаљона, батерија, ескадрона пукова. Зар то већ није довољна основа, па да се коришћењем похвалних наредаба бар за прво време почне са детаљнијим изношењем рада бар ових јединица. У француској војсци команданти пукова штампали су све похвалне наредбе у 1 књигу, и давали војницима по минималној цени.

Кад се брижљиво прочита све што је изнето у раду овог храброг батаљона, оличено и у команданту његовом мајору Пишону, ја мислим да ће сваки ратник рећи у себи: неопростиви је грех према погинулим друговима, што нисмо до сада изнели толико лепих дела наших, можда и бољих од рада овог француског батаљона.

Шта је узрок овоме2 Скромност или немање плана Једно и друго.

Да бих изнео као и сваки ратник, па и онај што је успешно командовао најмањом јединицом има права да изнесе свој рад, послужићу се речима једног говорника на дан четворогодишњице „Народ. Уједињења“ 1. ХП 1922. године. „У раду око народног уједињења припомогао је сваки ратник без обзира на чин и положај, а не само онај који је командовао великом једијединицом. < За потврду овога говорник је узео пример из обичног живота у прослави једној око израде хиљадите железничке локомотиве у једној фабрици и рекао: „и онај обичан радник што је израдио и метнуо где треба само један клин или завртњић, да локомотива ради, допринео је исто онако као и онај што је дао идеју или израдио парни котао. И овај обични радник има право да са осталим каже: „И ја сам допринео изради локомотиве.“

Ово сам навео једино да опоменем сваког како би био неоправдан узрок скромност око објављивања ма и најмањег иначе најинтересантнијег, али истинитог догађаја из рада појединих јединица у борби.

У редништво „Ратника“ са своје стране је у неколико махова позивало сараднике са оригиналним радовима и примерима из ратова наших, па шта видимо 2

Мислим, да је узрок и тај, што многи и ако би писали немају план рада, не знају начин излагања, или се устручавају да изнесу стварне догађаје докле има још живих учесника.