Ратник
ВОДЕНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ 21
1) Наша жељезничка мрежа слабо је развијена и недовољна да прими и савлада огромне транспорте војске и ратних потреба за живот и борбу, које се не могу у току рата на војиште преноситсувим. То је Разлог, да наша војна управа за дуги низ година мора рачунати и са пловним комуникацијама, сматрати их нераздвојним помоћницима жељезница, па према томе још у миру предузимати све што је неопходно за њихову најбољу ратну експлоатацију за чисто војне циљеве.
2) Узев у оцену основне елементе без којих речно бродарство не може да постоји (поседовање пловних линија и пловних јединица), наша држава је заиста у ретко завидном положају, јер од река које кроз њу теку пловне су у правом смислу и то за паробродарски саобраћај: Дунав и Тиса на целој дужини, Саве од Сиска до утока, Драва од Михољца до утока, река Тамиш, као и канали: Бега, Краља Петра и Краља Александра; за јединице пак, најмањих димензија пловне су још многе друге реке. Најзад уз ову срећну околност наша држава располаже и са великим пловним парком, који по последњем попису има: 19 путничких бродова. 95 реморкера, преко 850 шлепова и око 600 дрварица, дереглија и чамаца.
3) Напослетку да поменемо, да на поморску ратну транспортну службу у већем стилу за извесно време нећемо моћи озбиљно рачунати, из разлога што су: и приватна транспортна флота, која би се за превожење имала искористити и наша ратна флота, ко која би транспорте имала штитити, — тек у зачетку свог развитка.
ж ж ж
Према оваквим бродарским приликама у нашој земљи налазимо, да би управа будућом ратном-бродарском службом код нас требала да почива на овим основима:
а) Чим се огласи мобилизација сва и државна и приватна паробродска друштва, речне и поморске саобраћајне установе и институције, са целокупним персоналом и материјалом, аутоматски и без процедура формалнога карактера долазе под војну управу. Само се по себи разуме, да овакав поступак треба да има ослонца у нашем законодавству.
До завршетка концентрације експлоатацијом свих пловних путева у земљи (као и експлоатацијом жељезница) треба да управља Главни Ђенералштаб (његово Саобраћајно одељење), а чим се концентрација војске заврши и Штаб Врховне Команде потпуно образује, мрежа пловних путева на војишној зони ратишта треба да се стави под управу Врховне Команде, а мрежа на позадњем делу под команду Министарства Војног и Морнарице.
6) Непосредна управа над ратним речном пловидбеном службом и војишне и позадње мреже наших пловних комуникација, по нашем мишљењу треба да је у рукама једне команде речног сао-