Ратник
БОРБЕ САВЕЗНИКА У ТУНДРАМА 1918—1919 г. 71
цуске крстарице „Адмирал 06“, „Антантив“, американска крстарица „Олимпија“, заплењене руске крстарице “Асколд,, и “Чесма,), и из неколико мањих енглеских ратних лађа.
Операције су отпочеле експедицијом против вароши Архангелска, на дан 1. августа 1918. г. Сувоземна војска била је транспортована већим делом ескадре из Мурмањскаг затона (немачки сумарени беху се појавили чак у овим крајевима).
На дан 3. августа 1918. г. приближила се експедиција ка Архангелску. При њеној појави дигли су противбољшевички елементи у Архангелку устанак против бољшевика. Борба око вароши била је веома кратка. Бољшевици су одступили према југу на жељезничку пругу Архангелк-Вологда чак до станице Тундре. Други део њених трупа, одступајући по северној Двини, користио се најлепшим паробродима. Савезничка експедиција запловила је и са ратним лађама у ушће Северне Двине, у луку Бакарица. Овде се војска искрцала и почела одмах да гони бољшевике, који су одступали.
На овај начин отпочеле су борбе у тундрама, — у поларним крајевима, у којима се до тог времена ниједна војска није борила. Покушаћу да опишем карактер ових борби. Ради општег прегледа даћу прво још и следеће информације:
После заузећа Архангелска заузета је лука Оњега, лука Мезењ и ушће реке Печоре. Постепено успостављени су ови међусобно удаљени фронтови:
1.) Фронт на мурмањској прузи.
2.) Фронт на прузи Архангелск—Вологда.
4.) Фронт на Северној Двини.
5.) Фронт на реци Мезени, и
6.) Фронт на реци Печори.
Главна команда свију ових фронтова била је у Архангелску (енглеска).
Са повећаном активношћу бољшевика и њиховим јачим отпором повећавао се и број савезничке војске тако, да је у пролеће 1919. год. било на руском северу, по приватним информацијама, око 10.000 Енглеза, 3.000 Американаца, 2.000 Француза, 1000 Југословена, 1000 Италијана, 350 Пољака, око 10.000 мобилизоване домаће војске, Славјанско-бритска Легија, која се доласком добровољаца из Архангелске Области повећала до јачине једног пука, и 20 Чехословака. Најгушће је био поседнут северо-двински фронт (командант ђенерал), јер је ова колона крчила пут ка Котласу и Вјатку у сусрет Чехословацима, који су наступали од Јекатеринбурга према северо-западу. Доцније био јеи фронт на Мурмањској железничкој прузи појачан. Командант ове војске био је енглески ђенерал Рооје, доцније ђенерал Ттопз1де. Командант на Северној Двини био је најпре енглески ђенерал Ешјаузоп, после њега ђенерал Огаћат. Трупе су биле