Ратник

98 РАТНИК

Упоредо са стварањем тих гарнизона безбедности Германци су образовали покретну артиљеријску резерву; то је пољска артилерија, одморна и у резерви, али стално готова за покрет.

Кад се појави опасност од непријатеља, ова артиљеријска резерва излази по раније извиђеном или спремљеном путу на раније упознату централну тачку дивизијског одсека, где се пласира за борбу у потребном правцу против непријатеља, који је продро у положај. Та централна тачка везана је раније телефоном, те артиљерија одмах има готову везу, да би могли њу други а и она друге, оријентисати у ситуацији.

Превео и допунио

потпуковник Пав. Гр. Павловић

ВЕТЕРИНАРСКА СЛУЖБА У ЕНГЛЕСКОЈ ВОЈСЦИ ЗА ВРЕМЕ РАТА

Енглези су за време рата са Бугарима увидели да је потребно реорганизовати ветеринарску службу још пре неког другог рата. Они су оставили стари систем да болесне коње лече код самих трупа, основали су коњске лазарете и нарочите ветеринарске установе и учинили да сва ветеринарска служба буде потпуно самостална. _Још од године 1913. ветеринари су учествовали у ђенералштабним путовањима; а те исте године су већ приређиване и специјалне ђенералштабне вежбе за ветеринаре, када су им даване могућности да се увежбају у вођењу коњских лазарета и ветеринарских одељења и институција.

Почетком светскога рата, искрцали су Енглези у Француској 53.000 коња са шест коњских лазарета сваки по 250 пацијената, 11 покретних ветеринарских одељења, 2 ветеринарска деопа, 122 ветеринарска официра, 797 ветеринарског људства. После пуне године рата имали су Енглези 18 лазарета и 4 реконвалесцентна одељења за коње, која су могла да приме свега 39.800 болесних грла; 17 одељења за транспорт коња, 66 мобилних ветеринарских одељења, 5 ветеринарских депоа, 1 бактериолошки лабараторијум и 7 одељења за искоришћавање коња; уз ово долазе још 2. лазарета и неколико ветеринарских установа енглеских колонија и доминија; свега је било 765 ветеринарских официра и 16.446 ветеринарског људства.

Вођење ветеринарске службе било је у рукама једнога директора са генералским рангом, који је у врховној команди био непосредно потчињен команданту врховне команде; под њим су непосредно стајали армијски, штабни, корпусни и дивизиони ветеринари са пуковничким, потпуковничким и мајорским чином.