Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 99

Кад је избиорат, ветеринарске установе подигнуте су на ратну јачину увођењем коњичких резервиста у ветеринарску службу; ови су људи постали ветеринарски подофицири који су на извесним местима, кад је наступила велика потреба за ветеринарским официрима, доста добро вршили службу њихових замењеника. Код сваке пешачке дивизије било је 8 ветеринара; код сваке коњичке дивизије (3 бригаде) 14, код сваке генералне команде 3, код сваког коњичког пука по 1 ветеринар.

У енглеској војсци владало је као основпо.правило да болесни коњи не припадају трупи. Само лаки случајеви од прилике 2% свих болесних коња лечени су у трупама. Евакуација болесних коња од трупе до лазарета била је сјајно организована. За евакуацију бринула су се 1) покретна ветеринарска одељења, 2) одељења за транспорт коња.

Покретна ветеринарска одељења имала је свака пешачка дивизија и свака коњичка бригада. Ветеринарско одељење располагало је са по једним транспортним колима. Тим су одељењима довођени сви болесни коњи дивизиона или бригаде; у мирнијем времену лечили су се код њих лакше болесни коњи, али је већи део коња ипак предаван одељењима за транспорт. При јачим борбама то ветеринарско одељење би одређивало непосредно иза фронта једно јаче истакнуто место за скупљање рањене стоке (1 ветеринарски заступник са 3—4 ветеринарска болничара).

Одељења за транспорт коња су установе, чија се потреба указала тек у току рата и која се у пракси сјајно искористила. Једно се одељење састојало из 1 ветеринарског официра и 38 људи и било је потчињено генералној команди, а одржавало је везу између покретних ветеринарских одељења и лазарета. Свако је одељење располагало са 1 транспортним аутомобилом. Евакуација се вршила железницом (возови болесних коња — профијантни возови који„се празни враћају) паробродом или пешицеПри евакуацији пешице водила су три човека по 20 пацијената. који су све два по два били повезани на један дугачак конопац. Коњи са унутрашњим болестима добијали су белу таблицу, са спољним болестима зелену са заразним болестима црвену таблицу на улар. Транспортна оделења евакуисала су за време рата пола милиона болесне стоке са фронта до лазарета.

Коњски лазарети су били непокретни и постојали су само у етапама. У времену од почетка рата до јануара 1919. год. примљено је у њих 725.216 грла од којих је оздравило 529.064, угинуло 18.975, убијено 127.741, сељацима продато 29.524, и остало у лазарету 19.912. коња.

Проценат излечења за прве две године био је 84 и више, а за тим је стално опадао, ма да се за коње све боље бринуло. Узрок томе лежи у факту да се због дугог рата и код Енглеза коњски мате-