Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 105

у поменутој школи, али онда није апарат био потпуно дотеран, био је у стварању и испитивању.

Данас је он усавршен и практично подешен тако да се може врло лако преносити на коњу, мазги па и на магарету.

Кратак његов опис донећу према опису К. Е. Јопез-а и Р. Касћтопда лекара из ратне Американске морнарице, како су га описали у Џплед ЗтаТе5 Мама! Меса ВиШ п Мо!. ХУП. КМ. 3. за септ. 19122. г. М/аз потоп.

Тај се апарат у многоме ослања у конструкцији на српско буре. Место бурета узета је врећа од непропусног дебелог платна, које је натопљено извесном смешом, тако да не пропушта воду и да подноси већу топлоту — топлоту вреле водене паре.

Произвођач паре је један бакрени казанчић, који се греје петролеумском лампом (в. сл.). Наравно за то би се могао употребити и казанчић српског бурета који би се могао грејати и сувим дрвима, с том изменом једино, што се у новом апарату пара спроводи кроз каучуково црево у горњи део апарата, док код српског бурета пара улази кроз избушено дно бурета.

У ту врећу, при раду изокренуту, чије је дно од дасака, близу дна уводи се пара у њу (в. сл.). Дно је округло је пречнику од 60 см. Врећа у дуга 120 см. Врх — врат вреће је направљен на шнирање као кеса помоћу. врпце. Да се не би одело гужвало и могло бити смештено растресито, направљена је метална округла плоча са кукама о коју се веша одело. Али одело се у апарате може метати и завијено у дењкове.

Као што рекосмо, за време рада је врећа изокренута тако да је дрвено дно горе; о њега се веша апарат а врх је вреће окренут на ниже (в. сл.). Пара улази као код највећег дела дезинфекционог апарата одозго и као лакша истискује ваздух у горњем делу, који излази на врху изврнуте вреће; тај врх није сасвим затворен већ нешто паре излази из њега. Ко је радио са српским буретом може лако радити и са овом врећом.

Ми ћемо овде саопштити резултате испитивања тога апарата на моћност обескужења (дезинфекције), до којих су дошли поменути лекари. Сва места у апарату нису подједнако приступачна